Nadomak sela Gornje Žapsko, koje je udaljeno dvadesetak kilometara od Vranja, godinama bitiše manastir Sveti Stefan. Okružen gustom šumom svedok je prošlih ali i sadašnjih događaja.

Pisani izvori svedoče da je manastirska crkva na temeljima stare, srednjevekovne obnovljena u vreme kneza Miloša Obrenovića. Posle Drugog svetskog rata u manastir Sveti Stefan dolazi sestrinstvo sa mati Ilarijom na čelu.

Suočene sa brojnim teškoćama koje su donele prve posleratne godine one su morale da napuste svetinju. Tada je manastir potpuno zapusteo.

MANASTIR ČEKAO BOLJE DANE

Onako obrastao u korov i trnje svetinja je čekala bolje dane. A kada je doneta odluka o obnavljanju manastirskog kompleksa bilo je teško odlučiti se odakle početi i kom poslu dati prioritet. Međutim, uz Božju pomoć i blagoslov Svetog Stefana i svih onih koji su bili angažovani na njegovoj obnovi, manastir je zasijao novim sjajem.Taj sveti manastirski sjaj u ovoj svetinji od 1994. godine čuva sestrinstvo zajedno sa igumanijom Jefremijom. One si nastavile i sa obnovom manastira.

Uz ikonopis i prevođenje i izdavanje knjiga Svetog Pajsija Svetogorca, monahinje se bave organskom proizvodnjom hrane za lične potrebe sestrinstva, pčelarstvom i spravljanjem preparata od lekovitog bilja. Sestrinstvo sa posebnom ljubavlju brine i o 25 pčelinjih društava. Dobar deo meda monahinje upotrebljavaju kao dodatni sastojak u proizvodnji sirćeta, sirupa i melema.Ove proizvode one same prave u biljnoj apoteci koja funkcioniše u njihovom manastiru.

Najveći podsticaj da počnu da se bave pripremanjem preparata od lekovitog bilja, dali su im ljudi koji su im se obraćali za pomoć.

„Uz molitvu koja je osnovna delatnost monaha, pokušale smo da i delatno odgovorimo na potrebe savremenog čoveka.Sasvim spontano je 2013. nastala mala radionica, koja je bila začetak današnje biljne apoteke.Sestrinstvo manastira Nere iz Rumunije, koje se već bavilo izradom preparata od lekovitog bilja, mnogo nam je pomoglo u sticanju znanja i iskustva u ovoj oblasti. Tako je zahvaljujući  monahinjama iz manastira Nere, naša mala radionica polako napredovala“, kaže monahinja Jelena.

BILJKE NALAZE NA BESNOJ KOBILI

Biljke koj koriste za pripremanje preparata monahinje beru u planinskim predelima oko manastira na području Poljanice, Besne kobile i Vlasine i to na mestima udaljenim od prometnih puteva i bilo kog zagađenja.

Ove preparate monahinje prve u prostorijama koje su namenjene isključivo toj delatnosti i koje se nalaze u samom manastiru.U svakoj fazi njihove pripreme strogo se vodi računa o higijeni. Svi sastojci od kojih se prave preparati su prirodnog porekla, a kontrolu njihovog kvliteta obavlja Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović  Batut“ u Beogradu.

One se stalno tude da svoje postojeće znanje usavršavaju proučavanjem literature o fitoterapiji i konsultovanjem travara.

„Svima koji nam se obraćaju za pomoć naglašavamo da upotreba biljnih preparata ne isključuje primenu terapije koju je prepisao lekar u cilju lečenja akutnih i hroničnih oboljenja. Najbolji rezultati u lečenju, naročito ozbiljnih stanja,postižu se uz lekove“, kaže monahinja Jelena.

Preparati proizvedeni u Biljnoj apoteci mogu se kupiti u samom manastiru i ili preko interneta.