Tih 14 dana na masci neinvazivne ventilacije (NIV) bilo je nastrašnije: niti možeš da jedeš, niti smeš da je skineš, na cevčicu piješ vodu, ne možeš da se okreneš ni da spavaš. Maska ne sme da se skida jer mašina upumpava kiseonik i širi pluća. Dodatni stres je gledati kako pacijenti oko vas umiru. Ovim rečima Nikola Nikolić (26) iz Niša opisuje najdramatičnije trenutke bitke za život u kovid jedinici intenzivne nege koju je posle 42 dana dobio zahvaljujući lekarima i medicinskom osoblju Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.

On je na bolničkom lečenju zapravo proveo 44 dana, jer je dva dana bio na Infektivnoj klinci, ali je glavna bitka za njegov život vođena tokom 42 dana na Klinici za anesteziju na koju je primljen na lečenje 17.septembra sa izuzetno teškim simptomima kovida 19, piše Blic.

Nikolić nije imao nikakve pridružene bolesti ali nije bio vakcinisan, što je nesumnjivo doprinelo da se ispolji teža forma bolesti. Zbog niske saturacije bio je na korak od respiratora ali su lekari Klinike za anesteziju uspeli da ga stabilizuju tako da je 28.oktobra, otpušten na kućno lečenje, nakon srdačnog ispraćaja i zajedničke fotografije sa lekarima i medicinskim sestrama Klinike za anesteziju. Prvo što je izjavio posle izlaska iz bolnice jeste da će se, čim prođe potrebni period oporavka, odmah i vakcinisati.

Nikolić kaže za Blic da je prve simptome bolesti osetio 10.septembra kada je dobio temperaturu. Testiran je ali je bio negativan.

„Javio sam se u kovid ambulantu, snimali su mi pluća i samo sam primao injekcije pet dana. Međutim, nisam mogao da dišem pa sam se opet javio lekaru. Kada su mi snimili pluća, samo 16 odsto pluća mi je radilo. Uz stepenice nisam mogao sam da se popnem. Odjednom sam izgubio snagu. Ujutru sam bio normalno a popodne sam izgubio mogućnot da dišem, dva koraka nisam mogao da napravim. Nemam vazduh jednostavno. Izmerili su mi saturaciju, bila je 65 odsto i dali su mi odmah uput za Infektivnu kliniku. Bilo je to 14.septembra, međutim dva dana kasnije sam prebačen na Kliniku za anesteziju jer mi se se stanje pogoršalo“, priča Nikolić za „Blic“.

Bio je priključen na 60 litara kiseonika ali mu je saturacija počela da pada, pa su ga stavili na NIV masku koja ide preko celog lica, i koja je poslednji korak pre respiratora.

„Posle tri dana mi se pogoršalo stanje pa je bilo reči da li da me stavljaju na respirator ili ne. Bilo je pitanje da li ću da preživim, mnogo sam teško bio. Najviše psihički. Psihički se mora prvo izdržati pa sve ostalo. Tih 14 dana na masci neinvazivne ventilacije (NIV) bilo je nastrašnije, niti možeš da jedeš, niti smeš da je skineš, na cevčicu piješ vodu, ne možeš da se okreneš ni da spavaš. Maska ne sme da se skida jer mašina upumpava kiseonik i širi pluća. Dodatni stres je gledati kako pacijenti oko vas umiru. Srećom, krenulo je malo na bolje. Još 14 dana bio na NIV masci, i nakon toga sam 14 dana ponovo vraćen na visoki protoku, kada je stanje počelo da se popravlja. Zadnjih pet dana kako se popravljalo stanje bio sam na običnom kiseoniku, sve manje i manje, a poslednja dva dana bez ikakve potpore nakon toga“, opisuje Nikola.

On kaže da veliku zahvalnost duguje medicinsko osoblju Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju.

„Svaka čast i lekarima i sestrama, svi su se potrudili maksimalno, samo reči hvale imam za njih, ništa drugo, znaju svoj posao ljudi. I psihički su mi pomogli. Mnogo mi je značila psihička podrška. Govorili su mi: „Ide na bolje, biće bolje samo treba vreme“. To mi je mnogo značilo. Pre ovoga sam bio potpuno zdrav, nisam imao nikakvu bolest, niti pušim. Jedino što nisam bio vakcinisan. Sve sam mislio „mene neće, mene neće“. Sada drugačije razmišljam. Dok ne prođe čovek ne može da zna. Kada prođe oporavak, otići ću da se vakcinišem“, poverava se Nikola.

Padovi saturacije ispod 80 odsto trajali danima

Koordinator kovid intenzivne nege KC i pomoćnik direktora Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC u Nišu doktor Goran Milošević kaže da je Nikola bio izuzetno težak pacijent jer su padovi saturacije išli ispod 80 odsto više dana i imao obostranu zapaljenja pluća te da je kompletno medicinsko osoblje dalo maksimum u njegovom lečenju.

„Čim je bi na NIV ventilaciji to znači da je bio jako težak pacijent i za malo je izbegao intubaciju i stavljanje na respirator. Mnogo je tanka linija između NIOV ventilacije i respiratora, za jednog mladog čoveka to se i teško podnosi. Svakodnevno su rađene sve moguće laboratorijske analize u više navrata, snimanje pluća, uz potrebne konsultacije i primio je svu potrebnu terapiju. Bio je miljenik svih nas, svi su ga maksimalno pratili, celokupno osoblje i sredenjemedicinsko i doktori“, kaže doktor Milošević.
On napominje da je mladić je došao u bolnicu iz punog zdravlja, bez komorbiditeta, samo što je bio nevakcinisan.
Među mladim pacijentima dominiraju oni sa komorbiditetom ali ima i onih bez ikakvih bolesti koji imaju težu sliku, kaže dr Milošević.

Zamenik direktora Kliničkog centra u Nišu i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju profesor doktor Radmilo Janković poručio je Nikoli da se vakciniše i da svojim drugovima koji ne veruju koliko je strašna va bolest prenese svoje iskustvo kako bi se i oni vakcinisali.

„Crvena zona Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju je mesto gde se vodila epska borba za živote velkog broja pacijenata koji su se svakog dana slivali iz svih delova jugoistočne i centralne Srbije. Intenzivno lečenje najtežih kovid pacijenata dovodi do fizičkog iscrpljivanja, ali kada su u pitanju najmlađi, trudnice, porodilje, kada su u pitanju deca, to svakako i lekare i sestre stavlja pred jako težak emotivni ispit i uvek se takvim pacijentima poklanja posebna pažnja. Nikola je bio ubeđen da su njegovih 26 godina dovoljan razlog, da nema potrebe da se vakciniše, da bude malo manje oprezan. Ali bolest je pokucala na njegova vrata 15.septembra kada je KC Niš opet ušao u kovid zonu i već je nakon dva dana bilo toliko teško da lekari u Infektivnoj klinici nisu mogli da se izbore sa takvim izborom i zahtevao je intenzivno lečenje. I u večernjim satima 17.septembra je preveden na Kliniku za anesteziju gde se narednih nekoliko dana vodila borba za spašavanje njegovog života prevenstveno zbog jako ugrožene respiratorne funkcuije. Sem poslednja dva, tri dana, nikola je bio na kiseoničnoj potpori koja je zahtevala i njegovu saradanju“, objašnjava profesor doktor Janković.

On kaže da je najveći broj pacijenata koji je uspešno otpušten iz intenzivne nege bio je na nekom vidu neinvazivne mehaničke ventilacije.

„Ta vrsta neinvazivne mehaničke ventilacije zahteva i saradnju pacijenta i veliku posvećenost osoblja koje se ne može sklanjati od njega i mora pratiti režim njegovog disanja, okretanje na jedan ili drugi bok a za to vreme mora voditi računa i da ne dođe do zatajivanja ostalih organa. Uspeh u spašavanju života najmlađih uvek izaziva posebno oduševljenje i kod lekara i kod sestara. Osoblje se veže za takve pacijente, takav je slučaj bio i sa nikolom, koji je posle 42 dana otpušten direktno kući iz intenzivne nege. Poruka za Nikolu jeste da je njegov novi život praktično sećanje na sav trud, rizik i izgaranje lekara i sestara a poruka koja mu sa moje strane dolazi na početku ove nove šanse i novog života koji je dobio, jeste – Nikola vakciniši se. I reci svim svojim drugarima, ako do sada nisu poverovali koliko je sve strašno, da poveruju i da se i oni vakcinišu“, kaže Janković.