VRANJE – TrgovcVranjsko šetalište, koje se još uvek nalazi u fazi izgradnje, nije omelo prodavce i tezgare, da za 8.mart, Međunarodni dan žena, iznesu sve ono što može ličiti na poklon ne bi li poboljšali svoju finansijsku situaciju i podebljali svoj džep.

Ni mašine, ni radnici na Vranjskom šetalištu u izgrdanji nisu omeli prodavce i tezgare, da za 8.mart, Međunarodni dan žena, iznesu sve ono što može ličiti na poklon ne bi li poboljšali svoju finansijsku situaciju.

Dok je bager tutnjio šetalištem, masa se tiskala oko tezgi i brzo se grabila za sve što ima prizvuk jeftinog, a lepog.

Prodavci kao da su se razdelili po parcelama, te se ukrasno i sobno cveće moglo kupiti na početku šetališta. Raznih boja, vrsta i veličina prodavalo se po ceni od 50 do 1.000 dinara. Prodavci kažu da ovih dana nije bilo interesenata ali se danas cveće prodavalo veoma dobro.

„Mahom kupuju žene, ko bi drugi“ kroz smešak nam priča prodavačica srednjih godina dok sedi na omanjoj stolici.

Za parfemima voćkastih nota, šminku i pojedinu kozmetiku takođe je vladalo interesovanje ženskog dela. Kako i ne bi kada su parfemi od 200ml prodavani za 250dinara. Odmah nakon estetskog dela na sredini, prodavci su nudili sobne papuče na „akcijskoj prodaji“ od 200 dinara, a na nekoliko tezgi sa garderobom nije se moglo doći do pažnje prodavca od velikog broja interesenata.

Najviše su se prodavale čarape i unihop čija cena nije prelazila 100 dinara, ali ni pomama za donjim vešom nije izostala. Kupovalo se od igle do lokomotive, pa su se na tezgama mogle naći i sijalice, obične, štedljive, ukrasne.

Fino upakovani kozmetički preparati, sa mašnicama i ukrasnim papirima bio je primamljiv prolaznicima, zastajkivalo se, pitalo ali slabo kupovalo.

„Ne znam, valjda su ljudima bitnije gaće, koga još danas briga kako miriše“ jada se prodavac, dok trlja ruke ne bi li se ogrejao, dok stoji u senci zgrade.

„Ovo je pravi sobor“ čuje se komentar u masi. Nervoza je primetna kod prolaznika, svi užurbano idu negde, ali niko ne zaobilazi gradilište.

„Ovi pa našli kad da rade“ govori gospođa svojoj drugarici dok maše crvenim ružama.

„Ajmo, ajmo fini tanjiri i šolje, najjeftiije kod mene“ odzvanja glas dok ga vetar nosi dalje, dalje, do novih interesenata.

(Kraj)mig