NARODNA BILIOTEKA „VUK KARADŽIĆ“ BOJNIK

Na svakog stanovnika po tri knjige (foto, video)

Narodna biblioteka u Bojinku, opštini sa 11.000 stanovnika, ima jedan od najbogatijih knjižnih fondova, budući da na jednog stanovnika dolazi po tri knjige, a ovaj hram kulture poznat je i po tome što uvek ima najnovije i najkvalitetnije naslove, iako broj zanovljenih knjiga opada iz godine u godinu, kao i broj čitalaca.

Biblioteka je smeštena u dvospratnoj zgradi s prizemljem u centru varoši Bojnik, gde je i Dom kulture, čiju je delatnost obavljala više godina. Oformljena je 29. novembra 1948. godine zajedno s čitaonicom i tokom decenija više puta je menjala svoje ime.

Biblioteka u Bojniku ima oko 31.000 naslova.

O kulturno-istorijskoj baštin smeštenoj na policima stara se 11–oro biliotekara, od koji je 8 u stalnom radnom odnosu.

„Nekada je ovo mesto deci, mladima i intelektualcima bio drugi dom, danas se, nažalost, mnogo manje čita. Samanjio se, doduše, i broj stanovnika, a ne treba gubiti iz vida da je građa digitalizovna i sve što se može naći u samoj bojničkoj biblioteci, može se putem interneta naći i u Narodnoj biblioteci Srbije“, priča za JuGmediu Dragi Veličković, bibliotekar sa najdužim radnim stažom u ovoj ustanovi i bivši direktor u tri mandata.

Što se digitalizacije tiče, ovde još nije sav posao završen ali se na tome uveliko radi.

Knjige su raspoređene u tru prostorije, na odeljenju za odrsle, za decu i na zavičajnom odeljenju, a sama biblioteka ima savremenu opremu za rad. U okviru dva odeljenja su čitaonice sa 8 stolova. Vreme je epidemije korona virusa, pa čitaonice ne rade.

„Ovde održavamo 5 do 6 književnih večeri godišnje, promovišemo pisce na dijalektu, a za bibliotekara uvek ima posla“, pokazuje naš sagovornik na službenice koje ne dižu poglede sa kompjuterskih monitora.

Na zavičajnom odeljenju nema starih i retkih knjiga, ali ima preko 1000 knjiga na bojničkom dijalktu, koji je mešavana gpovora nekadašnjih doseljenika sa Kosova i Crne Trave.

„Nekada su se govori meštana u planiskim krajevima, prema Radanu, i u ravnici razlikovali, no sada sve manje pod uticajem mas-medija“, komentariše Veličković.

Za kulturu se poslednjih godina izdvaja sve manje u opštem siromaštvu. Normativima je predviđeno da se godišnje zanovi oko 2.000 naslova, ali to sebi ne mogu priušte i veće biblioteke.

„Godišnje prinovimo najviše do 800 naslova, od kojih je oko 600 poklon Narodne biblioteke Srbije, ali ono što kupujemo sopstvenim, odnosno novcem lokalne samouprave, trudimo se da bude aktuelno i za decu i za odrasle, zapravo, za sve čitalačke ukuse“, naglašava ovaj bibliotekar.

Priseća se ne tako davnih vremena kada je došao u biblioteku 1978. godine, u vreme kada intrent i mobilni telefoni nisu bili u modi.

„Zatekao sam šest bibliotekara koji su pored osnovne delatnosti obavljaji i poslove Doma kulture, koji se mnogo kasnije osamostalio. Bilo je zaista mnogo posla i velikog broja čitalaca. Vremena se sa digitalizacijom menjaju pa će biblioteke morati da pridodaju i neke druge delatnosti kako bi zadržale interesovanje čitalaca“,  mišlenja je bibliotekar Dragi Veličković, koji se sprema za penziju.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar