LESKOVAC – Ajde neka se javi bar jedan Leskovčanin koji će da kaže: Da, ja sam davao novac Saši i ekipi ili da smo mu tražili pare. Takav ne postoji, tvrdi bivši visoki leskovački funkcioner  Saša Pešić (DS), koji u intervjuu  za „Jugmediu“ prekida dobrovoljnu trogodišnu medijsku izlocaiju.

 Pešić je upamćen kao žestoki mladi  i hrabri opozcionar i kao nedosledni  i lukavi vladalac iz senke tokom trogodišnje vlasti DS-a sa Slobodanom Kocićem kao gradonačelnikom Leskovca. Veruje se da je čak i kumovao svim nevoljama koje su Kocića kasnije snašle. Trenutno se bavi privatnim preduzetništvom i suvlasnik je kafića u kome se, kako kaže, sluša neka čudna muzika, na šta je ponosan.

JUGMEDIA: Da li ste bolji političar ili ugostitelj?

SAŠA PEŠIĆ: Definitvno ugostitelj. Ne zato što se više isplati već zato što je to bolji način života.

JUGMEDIA: Da li to znači da ste se totalno povukli iz politike?

SAŠA PEŠIĆ: Može se tako reći. Još uvek sam član Ivršnog odbora Demokratske stranke, ali to je više iz poštovanja prema Bojanu Pajtiću. To je samo iz lične simpatije i podrške. Nikakvog aktivnog delovanja u politici nemam u Leskovcu.

JUGMEDIA: A zašto se onda na poslednjim unutarstranačkim izborima DS-a u Leskovcu glasalo za i protiv struje Saše Pešića?

ZA GRADONAČELNIKA…

Svi pričaju da će izbori biti sledeće godine. I već vidim barem 5 ljudi u ovom gradu koji bi mogli da budu žestoki protivnici Goranu Cvetanoviću na izborima. Pitanje je da li oni to smeju i žele. Evo, ja pitam Milicu Ivanović da li bi smela da izađe na crtu Goranu Cvetanoviću. Ja bih za nju glasao. Ona jeste novinar, ali profesionalno dokazana. Pristalica sam toga da to treba da bude neko ko je poznat široj javnosti, ko ima iza sebe dugu i uspešnu karijeru, ko može među građanima da stvori poverenje i zajedništvo, ko neće da nas bruka bilo gde u javnosti i po čemu će Leskovčane prepoznavati kao lepše lice Srbije. Verujem da toga ima. Glasao bih I za bivšu direktorku Medicinske škole Tatjanu Badnjarević. Što da ne?

SAŠA PEŠIĆ: To je i meni misterija. Niti sam bio kandidat, niti ću biti. Ako je neko imao dilemu za kog je glasao, valjda mu je sada jasno. Glasalo se između Mirjane Perišić i Živoina Stankovića. Oboje su imali svoje stavove i ideje. A to što naši ljudi vole da od toga prave neke priče, to je već neki drugi problem.

JUGMEDIA: Da li ste vi glasali?

SAŠA PEŠIĆ: Jesam ,kao što sam glasao i unazad 20 godina, koliko sam u stranci, i glasaću. To je pravo koje mora svaki čovek da iskoristi. Apsolutno ne odobravam neizlazak ili precrtavanje listića. U mnogo čemu se nisam slagao sa Stankovićem koji je izabran. Njemu sam lično rekao da je teško voditi stranku iz Beograda, gde trenutno živi, ali sam odlučio da mu pružim svoju podršku.

JUGMEDIA: U ovom trenutku dok slużite goste čega se najradije sećate iz perioda dok ste bili u vlasti i vukli jako bitne konce u Leskovcu?

SAŠA PEŠIĆ: Sećam se neke nove energije i zamaha. Bilo je te neke pozitivne energije u gradu koja se retko kad videla. Bilo je novih investicija. Sve je to radio tim ljudi. Nije to ništa palo s neba. Radilo se mnogo. Ja sam bio član Gradskog veća zadužen za pitanja predstavki građana. Tačno postoji evidencija da je kroz kabinet u tom periodu prošlo 3.200 građana sa svojim problemima ili predlozima. Mislim da smo radili dobro i pošteno svoj posao. Nekakav rezultat je postojao. Ponosan sam i na nove fabrike, već se ulagalo mnogo i u umetnost, napravljena je gradska galerija. Ulagalo se i u sport.

JUGMEDIA: U to vreme ste bili i šef kabineta tadašnjeg gradonačelnika Slobodana Kocića. Priča se da je uticaj Saše Pešića na sve odluke gradonačelnika bio jako veliki. Važili ste za čoveka koji vlada iz senke i za sivu eminenciju tadašnje lokalne samouprave.

SAŠA PEŠIĆ: Tek sada me te priče sustižu. Naravno da to nije baš tako kako se mistifikuje. Tada nisam mario za to što se priča. To što sam bio jako aktivan na svom radnom mestu je sigurno ljudima davalo neku sliku o moći i uticaju. Naravno da sam imao uticaja, ali zapravo je postajao jako veliki tim ljudi koji je radio i svi zajedno su učestvovali u donošenju odluka. To je čista mistifikacija i u svakoj vlasti će se to dešavati. Verovatno i kod naprednjaka sada postoji neko ko je dežurni krivac za sve.

JUGMEDIA: Ko je tada bio dežurni krivac, Vi ili Slobodan Kocić?

SAŠA PEŠIĆ: Zajedno. Ali najbitnije je da se radilo u interesu grada i slobodno mogu da kažem asketski.

JUGMEDIA: Koje Vas priče iz tog perioda najviše pogađaju?

SAŠA PEŠIĆ: I danas me boli kada se setim kako mi se pričalo iza leđa da sam korumpiran. Da smo se mi neki iz te vlasti obogatili, a ja živim i dalje kao podstanar. Nije mi svejedno, ali sam kasnije i shvatio da nije bez razloga ona stara srpska izreka: Drž’te lopova! Iz vlasti smo, odgovorno tvrdim, apsolutno svi izašli na istom nivou kao kada smo ušli. I to je jako lako dokazivo. Ajde neka se javi bar jedan Leskovčanin koji će da kaže: Da, ja sam davao novac Saši i ekipi ili da smo mu tražili pare. Takav ne postoji. I voleo bih da se to jednom raščisti jer je, na žalost, veliki broj ljudi prihvatio tu priču i naseo. Sa druge strane, postoje sada, mnogi, koje više niko i ne pominje, a za 6 meseci im niču kuće, vile, vikendice i nikom ništa.

JUGMEDIA: Ipak, desilo se da Slobodan Kocić i njegovi saradnici nakon sloma vlasti završe u pritvoru, a Vi niste. Da li je to zato što ni na jednom „spornom“ dokumentu nije stajao Vaš potpis?

SAŠA PEŠIĆ: Ja nisam imao zakonsko pravo da potpisujem bilo šta. Ali to nema nikakve veze. Ja sam ubeđen da su svi ti ljudi, na čelu sa bivšim gradonačelnikom, apsolutno nevini. Oni imaju problem samo zato što je to tako politički rešeno. Tu nema dileme.

JUGMEDIA: A kako komentarišete priče svih onih koji kažu da ste Vi lično kumovali svim nevoljama Slobodana Kocića?

SAŠA PEŠIĆ: To su nebuloze! Konstantni spin svih onih koji su se plašili toga što smo mi bili jedinstveni u nameri da nešto dobro uradimo za ovaj grad. Sada se služe starim dobrim podmuklim metodama čaršijskih priča. Iskreno, meni je to bilo beznačajno. Kada su meni ljudi govorili šta se priča nisam obraćao pažnju. Kasnije, dođe čovek kod mene kući i kaže mi: Ja sam mislio da imaš stan iz tri nivoa; a ja živim kao podstanar u dvosobnom stanu, tek onda sam shvatio da je sve to uzelo maha.

JUGMEDIA: Da li ste u kontaktu sa Slobodanom Kocićem?

SAŠA PEŠIČ: Ne. I jako mi je žao zbog toga. On se povukao u ilegalu. Ja prvi to najbolje razumem. Uložite sve, celog sebe, da uradite nešto dobro, to i napravite, a onda vas neko diskredituje i hapsi, uništava porodicu… E, to je strašno. Prvih godinu dana nakon našeg pada niko nije želeo da sedne sa mnom na javnom mestru. Ljudi su prelazili ulicu kada me vide. Danas je to dramatično drugačije, ali jeste bilo tako.

JUGMEDIA: Šta ste sve preživeli nakon „pada“?

SAŠA PEŠIĆ: Bilo je teško. Najpre, nigde nisam mogao da se zaposlim. Čak ni u firmama koje smo mi, za vreme vlasti, doveli u Leskovac. Direktno mi je bilo rečeno da ne smeju da me zaposle. Sa druge strane, svetili su se i mojoj ženi indirektno, pa čak i detetu. Moju suprugu su namerno prebacili da putuje u Bojnik na posao, ona i dan danas tamo radi, a firma je svesna toga da je izgubila dobrog radnika. Ta firma troši 5.000 dinara više za putne troškove bez ikakvog razloga. Spremni su da troše novac građana zbog suludog revanšizma. Svetili su se svima, a da ja i dalje ne razumem razlog. Konstantan pritisak! To je ludački.

JUGMEDIA: Da li ste se možda iz straha da se to ne nastavi povukli iz politike?

SAŠA PEŠIĆ: Naprotiv. Ja i dan danas imam problema u poslovanju. Imao sam 4 poreske kontrole u roku od godinu dana što privatnici nemaju za sve vreme svog poslovanja. Da ne pričam o svakodnevnim kontrolama komunalne policije. Dolaze svakodnevno u kafić, pišu kazne ni za šta,a i sami priznaju da moraju i da im je tako rečeno da urade. Ali ne kukam nad sudbinom. Radimo i borimo se.

JUGMEDIA: Da li je taj strah, ćutanje, razlog raspada opozicije u Leskovcu?

SAŠA PEŠIĆ: Ako se građani još uvek boje bilo kakvog delovanja opozicije, onda to mora da bude tako. I jeste tako. Ako želite da zakažete kao opoziciona stranka običnu tribinu u nekom selu ili mesnoj zajednici niko neće da vam se pojavi. Ljudi vam otvoreno kažu: Ja bih došao ali ne smem jer ću imati problem na poslu. Opozicija formalno postoji, ali nema građanskih inicijativa. I to je glavni problem.

JUGMEDIA: Opet, jedan deo onih koji misle drugačije u ovom gradu kažu da je „Murphy pub“, čiji ste suvlasnik, opoziciono gnedo Leskovca, mesto gde može da se čuje neki drugačiji glas. Čak važi mišljenje da je intelektualna manjina našla utočište u ovom kafiću.

SAŠA PEŠIĆ: Daću vam samo jedan mali primer i biće vam jasno da je to, na žalost, baš tako. Zijan Sokolovič je u pabu pre nedelju dana odigrao svoju predstavu „Demokratija“. U Leskovcu je, a za to niko ne zna, to bilo zabranjeno. Prvo su tražili pozorište pa im je zabranjeno, onda ih nije hteo ni Leskovački kulturni centar, pa im ni Klub penzionera nije dozvolio da igraju predstavu samo zato što nosi to „čudno“ ime – Demokratija. Meni je to šokantno! Ja sam ustupio besplatno prstor, predstava je bila fantastična, bilo je prepuno i drago mi je da sam omogućio jednom broju ljudi da vidi i čuje tako nešto. Za mene je strah nepojmljiv. A ovo ovde je slobodna zona. Ne zanima me ko je iz koje stranke i ovde su svi dobrodošli. I dolaze. Možda zato bodem nekome oči pa mi šalje inspekcije svakodnevno. Ali pritiska i straha tamo gde sam ja domaćin nikada biti neće.