Meštanin Pertata S.M. (23), koji je 21. novembra pesnicom polomio vilicu učeniku srednje škole (16) iz Lebana, priznao je krivicu, ali je pri saslušanju rekao da se svega seća kroz maglu jer je bio veoma pijan, potvrđeno je JuGmedii u Osnovnom tužilaštvu u Lebanu.

Šesnaestogodišnjak je tešku telesnu povredu zadobio oko 21 sat u obližnjem selu Pertate, kada je jedan iz orkestra sa kojim je svirao trubu, zakucao na vrata, gde se slavio Sveti Aranđel, s pitanjem da li želi domaćin da gostima odsviraju nešto.

„Moj brat je mlad, on tek uči trubu, i te večeri su bili pozvani da uveseljavaju goste na slavi u kući jednog domaćina u Pertatu. Kada su završili svirku kod njega, krenuli su ulicom, pa kako su videli da se i u obližnjoj kući slavi, pozvonili su. Domaćin je izašao i rekao da ne žele trubače i sve bi se na tome završilo da iza njega nije istrčao drugi čovek“, priča brat maloletnika Joca Stamenkovića.

Taj drugi čovek, S.M. bio je gost na slavi.

Na jugu Srbije običaj je da muzikanti domaćinima sviraju na vesrkim praznicima, u dvorištu ili u kući, bez pogađnja, koliko gazda odluči da im da.

„Prema priči mog brata i njegovih drugova, on je iz kuće istrčao sa nekoliko staklenih flaša punih piva, gađao ih njima i psovao im cigansku majku. Nikog, na sreću nije pogodio, ali su svi iz orkestra pobegli. Moj brat je malo krpupniji i izgleda da je bio na začelju, pa ga je ovaj sustigao, udario ga pesnicom po vilici toliko snažno, da ga je oborio“.

Možda bi, dodaje, još gore prošao da neka žena, koja je tu prolazila, nije počela da vrišti i da ga odvraća od namere da nastavi da tuče mladića.

Iako povređen, on je još ležeči pozvao telefonom svog brata koji je odmah otišao u policiju, pa je krenula i hitna pomoć.

Iz leskovačkog urgetnog centra odmah je prebačen u KC Niš gde je danas opereisan i sada se oseća dobro.

„Veoma je uplašen, pa čak i sada u bolnici iako je u sigurnim rukama. Ovo je, nažalost, prvo njegovo loše iskustvo u životu i ja mislim da nikada više neće uzeti trubu u ruke, iako je naš otac imao svoj trubački orkestar“.

Joca Stamenković priča smireno, tiho, ali kaže da mu je u duši vatra.

„Ja znam da je nekome stalo do muzike na slavi, a drgima nije. Međutim, nije bio ni jedan razlog da se nasrne na muzičare, tim  pre što je moj brat tu bio, praktično, šegrt, da zaradi neki dinar za džeparac“, dodaje.

Ovaj šesnaestogišnji mladić će se fizički oporavati, ali će do kraja života pamtiti polomljenu vilicu i pijanog slavskog gosta.

„Zato što je u duši još dete. On je naš treći brat, mezimac u porodici, tih i rado viđen u društvu“, zaključije brat povređenog učenika.

S obzirom da je priznao krivicu, nasilnik nije pritvoren i braniće se sa slobode za nanošenje teških telesnih povreda.