Moždani udar je urgentno stanje i kada vam se ukoči ruka ili noga, jedna strana tela ili ne možete da govorite, ne čakajte već se odmah se javite lekaru. U leskovačkoj bolnici se već nekoliko godina primenjuje takozvana fibrinolitička terapija koja efilkasno razbija tromb i uspostavlja protok krvi, kaže u razgovoru za Jugmediu specijalista neurologije Nenad Zdravković.

Šta je šlog i kakav može da bude?

Šlog ili moždani udar, nastaje zbog začepljenja krvnog suda koji hrani mozak i tako neuroni u određenom delu mozga nemaju dovoljno kiseonika i dolazi do gubitka funkcije  u samo jednom delu tela ili celoj jednoj strani ili se, čak, desi gubitak većeg broja funkcija. Moždani udar može da bude akutni ishemijski i javlja se kod 75 do 80 posto pacijenata i hemoragijski krvareći, koji se dešava kod 25 procenata. Jedan nastaje zbog toga što se krvni sud začepljuje na samom zidu, gde dolazi do formiranja naslaga i stvaranja trombotičnih masa koje zatvore taj krvni sud. Drugi je kada dođe ugrušak sa nekog drugog mesta, a može da dođe iz krvnih sudova vrata ili iz srca. Zato je  bitna saradnja  kardiologa i neurologa u prevenciji takozvanih embolijskih moždanih udara. Ishemijski moždani udar, odnosno, šlog može da bude trombotični i embolijski. Hemoragijski moždani udar, krvarenje, ima dva podtipa hemoragija koja nastaje pucanjem krvnog suda  u mozgu, a drugi oblik je kada dođe do pucanja krvnog suda i nakupljanja krvi između mozga i ovojnica mozga.

Koji su to faktori rizika za nastanak šloga?

Faktori rizika se mogu podeliti u dve grupe to su pre svega oni na koje mi ne možemo da utičemo, kao što je pol. Muškarci češće od žena oboljevaju ali zato žene duplo češće umiru. Nasleđe je takođe bitan faktor, zatim i rasna pripadnost, tako osobe crne rase duplo više oboljevaju od moždanog udara. Godine su takođe bitne i to od 55 godine, na svakih deset godina se duplira rizik. Fakotri na koje možemo da utičemo su regulisanje hipertenzije, lečenje šećerne bolesti, problem sa insulinskom rezistencijom, zatim upotreba

hormonske terapije, regulisanje nivoa homocisteina u krvi. Potrebno je regulisati poremećaj nivoa masti u krvi, odnosno pevećan nivo holesterola i triglecerida. Oralna kontraceptivna sredstva takođe povećavaju rizik od nastanka moždanog udara i to kada je žena mlada i zdrava u manjem procentu, ali kada ima određene bolesti rizik je znatno veći. To su faktori koji su sigurno dovedeni u vezu sa nastankom šloga. Postoje i faktori koji nisu apsolutno  dovedeni u vezu sa nastankom, ali na koje možemo da utičemo, a to su gojaznost, fizička neaktivnost, zloupotreba alkohola.

Da li u nekim situacijama fizička aktivnost može da spreči šlog?

Potrebno je najmanje 90 minuta fizičkog napora u toku nedelje ili dnevno 60 minuta laganog napora, kao što je brži hod. Aritmija srca, njegov  nepravilan rad mogu da dovedu do toga nastane tromb koji u jednom trenutku iz predkomore srca može da ode do mozga. Zato je neophodna saradnja sa kardiolozima da bi se preventivno delovalo terapijom. Sada postoji nova grupa lekova koja jako štiti u ovakvim slučajevima.

Da li se u leskovačkoj bolnici primenjuje savremena terapija za ovu bolest?

Poslednjih oko 6 godina u leskovačkoj Opštoj bolnici, i to s ponosom mogu da kažem, primenjuje se fibrinolitička terapija, koja služi da se tromb razbije i da se uspostavi protok krvi kroz taj deo mozga i to radi sve veći broj mojih kolega. U našoj bolnici smo i tehnički i stručno osposobljeni, da dajemo  ovu terapiju. Imamo intenzivnu negu na neurologiji, a sada smo podneli zahtev resornom ministarstvu da registrujemo odeljenje za moždani udar, koja će se baviti samo tim pacijentima. Što se tiče tehničke opremljenosti imamo sve uslove pre svega za davanje fibrinolitičke terapijei podvlačim, jedini ograničavajući faktor je vreme od nastanka prvih simptoma.

Kada je neophodno javiti se lekaru?

Moždani udar je vrlo urgentno stanje i to građani moraju da znaju. Zato što se desi da čovek ne može da pomera ruku ili ne može lepo da govori i onda on kaže sačekaću, možda mi je od pritiska i onda sačeka i pet sati dok dođe kod neurologa i tada smo već u ozbiljnom problemu, a koji smo mogli da rešimo. Ova terapija mora da se da u prva četiri i po sata od nastanka simptoma, ona je efikasna i veliki je procenat ljudi koji se oporave u potpunosti od moždanog udara.

Koji su simptomi moždanog udara ?

Što se ranije jave pacijenti terapija će biti efikasnija. Na zapadu postoji takozvana F.A.S.T skala koju koristi hitna pomoć, a neophodno  je da je znaju i ljudi koji nisu medicinski stručni. Početna slova ovog testa ukazuju na poremećaje lica, ruku govora. Bilo da se iskrivi lice ili nastane poremećaj govora mora odmah da se reaguje i zove hitna pomoć koja takođe treba da reaguje odmah i da se taj pacijent u takozvanom terapijskom prozoru dovede u bolnicu. Čim se pojave simptomi ne sme da se čeka, makar pacijent da bude dovezen autom. U praksi ima dosta problema da li je hitna pomoć kasnila,  da li se u urgentnom centru odmah odazovemo na poziv. U ovom kontekstu mi sve bolje funkcionišemo u leskovačkoj bolnici. Potvrda mojoj priči biće pacijenti koji su došli kod nas u stanju kada nisu mogli da pomeraju ruke ili noge, a sada normalno funkcionišu. Vrlo je bitno da lekari opšte prakse selektuju pacijente koji su pod povišenim rizikom od  moždanog udara .

Da li moždani udar može da se desi bez obzira na godine starosti ?

Ono što mene zabrinjava je porast broja pacijenata iz mlađe populacije koji dobijaju moždani udar. Nema više pravila, dešava se da to budu mladi sa 20, 25, 30 godina starosti i to sada znatno češće nego ranije. Kada sam počeo da radim na neurologiji to se dešavalo izuzetno retko.

Postoje li neke vrste specifičnih vrsta šloga?

Da, želim da ukazem na  šlog kičmene moždine. U kičmenoj moždini isto može da se desi šlog i u tom slučaju pacijent ne može da pomera obe noge. Znatno češće nego ranije su i tromboze venskih sinusa, to jest, vena u mozgu, koje su vrlo česte nakon trudnoće ili u toku trudnoće, ranije je bilo ređe ali sada češće, možda i zato što se starosna granica za prvu trudnoću povećala.

Da li šlog može da se ponovi, nakon prvog puta ?

U prve tri godine jedna četvrtina naših pacijaneta ponovo dobije moždani udar i zbog toga se radi sekundarna prevencija, a ona zavisi od mehanizma njegovog nastanka , da li je došao iz krvnog suda u vratu ili na neki drugi način. Ovde se radi o pacijentima koji su pod nekom vrstom našeg nadzora. U roku od pet godina 50 posto moždanih udara se ponovi.

Po stopi smrtnosti na kom je mestu moždani udar kod nas?

Ono što treba svi da znamo je da je šlog treći uzrok smrtnosti ljudi u svetu, a kod nas pledira da postane i drugi, a trenutno je iza malignih i kardiovaskularnih bolesti. Vrlo bitan je socio-ekonomski značaj pacijenata koji su oboleli od šloga jer oni predstavljaju veliki problem u funkcionisanju u društvu. Veliki je  procenat invalidnosti, oko 50 posto naših pacijenata koji prežive moždani udar ne mogu da budu radno sposobni. Mnogo je slučajeva  da pacijenti opterećuju porodicu, jer ne mogu da brinu sami o sebi. Zbog toga naglašavam da je prevencija šloga veoma značajna.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu mužno ne izražavaju stavove organa, grad Leskovac, koji je dodelio sredstva.