Prva crkvena biblioteka u Nišu osvećena je i otvorena u martu, u Parohijskom domu Hrama vaskrsenja Hristovog, u neposrednoj blizini zgrade Bogoslovije. Knjige su dostupne svim građanima, a na policama nije samo duhovna literatura, već i dela klasične književnosti i beletristike.

Sveštenici Hrama vaskrsenja Hristovog u Nišu su se prilikom osnivanja biblioteke rukovodili mišlju Ive Andrića da „ostati ravnodušan prema knjizi, znači lakomisleno osmiromašiti svoj život“.

Starešina Hrama Boban Stojković rekao je za agenciju Beta da je biblioteka nosi ime Starca Nikanora Hilandarca koji je zaslužan za izgradnju Parohijskog doma i crkve hilandarskog metoha.

Prema Stojkovićevim rečima, ideja o otvaranju biblioteke stara je skoro godinu dana i prvobitna namera bratstva hrama je da to bude biblioteka sa skromnim fondom knjiga za potrebe parohijana.

„Postepeno se ta ideja, širila i obogaćivala i prošlog proleća smo dobili blagoslov vladike niškog Arsenija da možemo osnovati biblioteku kada epidemiološka situacija bude povoljnija“, izjavio je Stojković.

Kako je kazao, bratstvo Hrama vaskrsenja Hristovog se tokom maja i juna obratilo za pomoć izdavačima i institucijama koje se bave prosvetom, pre svega biblioteci „Stevan Sremac“ u Nišu, Narodnoj biblioteci Srbije, Biblioteci grada Beograda i Matici Srpskoj, i knjige su počele da pristižu.

„Broj knjiga počeo je od tada da raste i sada imamo oko 3.500 različitih izdanja. Očekujemo da ćemo do Uskrsa imati oko 5.000 knjiga. Arhitekta Jelena Mišić je uradila nacrt biblioteke, a police smo dobili od preduzeća ‘Evro stil'“, rekao je Stojković.

Istakao je da su dobrodošle donacije knjiga svih građana i ustanova, s tim što će knjige čiji sadržaj nije prikladan za crkvenu biblioteku biti prosleđene drugim bibliotekama.

„Naš parohijan i prijatelj Bojan Stamenović donirao nam je najstariju knjigu koju sada imamo. To je roman Aleksandra Dime „Grof Monte Kristo“ iz 1868. godine, objavljen na staroslovenskom jeziku“, rekao Stojković.

Crkvena biblioteka, dodao je, već sada se može pohvaliti i fototipskim izdanjem Radoslavljevog jevanđelja, koje je po starosti druga knjiga iza Miroslavljevog jevanđelja, kao i fototipskim izdanjem Beogradskog parimejnika i Vujanskog četvorojevanđelja.

Na policama biblioteke su, kazao je Stojković, već brojne enciklopedije na srpskom, engleskom, grčkom i francuskom, rečnici stranih jezika, među kojima i japansko-srpski rečnik.

„Članstvo je besplatno, ali naravno ima knjiga koje ne mogu da se iznose. Mogu da se čitaju u prostoriji pored biblioteke koja služi za okupjanje vernika posle Svete liturgije ili u samoj biblioteci“, izjavio je Stojković.

Prema njegovim rečima, kada se epidemiloška situacija bude popravila u biblioteci će biti organizovane promocije knjiga, duhovni razgovori i pesničke večeri.

Foto: Arhiva juGmedie