Možda je ova rečenica kruna književne večeri održane sinoć u holu Doma kulture “Radan” u Lebanu koju je izgovorila pred brojnom publikom književnica Brankica Damjanović, uglavnom ženskog pola.

Ni hladno vreme, ni kiša koja je neprestano padala, nisu sprečile obožavateljke pisane reči da dođu i devedeset minuta budu u društvu popularne književnice, autorke nekoliko romana i četiri zbirke kratkih priča. Brankica Damjanović posebno se zahvalila publici koja je iz Leskovca došla na ovo književno veče.

U monologu, koji je više ličio na motivacioni govor, i na trenutke mamio osmehe prisutnih, Brankica Damjanović govorila je o svom životu i radu, porodici i uspesima svoje dece ali i pročitala delove iz svojih knjiga koji su kod gledalaca ali i same autorke izmamili suze.

”Katkad moraš da biraš – hoćeš li dati ili zadržati za sebe. I davala sam. Zbog toga sam polako ostajala bez nove odeće, obuće, šminke… I začudo, što sam više davala, osećala sam da sve više imam. Što je oko mene bivalo manje stvari, mene je bivalo više. Pa ipak, iz nekog razloga, valjda zato što ne kukam i što govorim o dobru a ne o zlu, ima onih koji mi kažu, ili oćute ali to misle, da živim pod staklenim zvonom, netaknuta „stvarnim životom“, napisala je poznata književnica koja na fejsbuku ima preko 160 hiljada pratilaca i njene objave jedne su od najcitiranijih na ovoj društvenoj mreži.