Obeležen Međunarodni dan osoba sa invalidetom

SURDULICA – U galeriji surduličkog kulturnog centra priređeno je veče vredno pamćenja koje je upriličeno u susret  obeležavanju 3. decembra Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.

Razgovorom i pevanjem himne osoba sa invaliditetom na znakovnom jeziku, čitanjem pesama mlade pesnikinje Ane Ilić iz Vladičinog Hana koja boluje od retke bolesti Fridrihove ataksije, izložbom fotografija i biografijama poznatih osoba sa invaliditetom i osvrtom na invaliditet sa medicinskog i religijskog stanovišta obeležen je ovaj datum.

Učesnici i gosti su se složili da je u surduličkom kulturnom centru organizovano okupljanje kakvo se ne pamti gde su svi sa osmehom na licu pratili sve segmente bogate večeri koja je imala za cilj da prikaže da i osobe sa invaliditetom mogu stvarati i biti kreativni.

(Kraj)iva

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Slikali se popovi,politicari i pozeri.
    Sta su navedeni uradili za osobe sa invaliditetom ? Evo vam i odgovora, nista.
    Drzava cuti, poreska uprava krsi zakon jer ne kaznjava pravna i fizicka lica koja po zakonu moraju da zaposljavaju lica sa invaliditetom (na 50 zaposlenih, jednog, na 100, dva i tako dalje).
    Ej Srbijo, zemljo mucenika.

  • Pitanjem položaja osoba sa invaliditetom se bave državni ili organi lokalnih vlasti, nezavisni državni organi (Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti) i bezbroj NVO. To nije delatnost kulturnih centara, pa tako ni Surduličkog kulturng centra. Ali, ovaj centar je prepoznao problem i srcem organizovao jedno kulturno veče na kojem je afirmativno govoreno o OSI. Poslata je glasna poruka javnosti da i OSI su ljudi kao i svi ostali, da i oni žive, stvaraju i ostavljaju traga za sobom, ponekad i više nego mi, “zdravi”. Da ih kao takve trebamo prihvatiti. Sve je to potkrepljeno biografijama Stivi Vondera, Stivena Hokinga, Nika Vujičića, Alison Laper i Ane Ilić.
    Da li Vi, Max Weber znate znakovni jezik? Da li znate da razgovarate sa nagluvim i gluvim osobama? Znate, oni nisu iz Švedske ni iz Pakistana. Oni su tu, pored nas, a mi ih ne razumemo. Zato smo mi nepismeni. A “pozeri” o kojim govorite, a koji su na slici su deca i mladi koji su za razliku od Vas, Max Weber, mene i mnogih, shvatili to, obični građani bez ikakvog hendikepa a koji pohađaju školu znakovnog jezika! Da bi mogli da razgovaraju sa gluvim i nagluvim ili onima koji ne mogu da govore. Da bi mogli Vama i meni da prevode i kažu šta neko gluv hoće da nam kaže… Eto, to su ti “pozeri”…
    Pozer je i dr Popović. Draga i omiljena dr u Medicinskom centru u Surdulici. Ona leči ljude, a ne zapošljava OSI.
    Sveštenik Nebojša je izuzetan dobročinitelj i pre svega čovek, književnik…
    Jedan od “pozera” je i učenik srednje škole, dobitnik mnogih priznanja na školskim takmičenjima u recitovanju. Nije morao, ali je došao da podrži i govori stihove… Misliš da on treba da zapošljava OSI? Odgovor je: da! Baš tako kao što je i uradio – prisustvom, zagrljajem, ne okretanjem glave… sasvim dovoljno od jednog srednjoškolca. A Vi ga nazvaste “pozerom”..
    Ana Ilić, devojka od nepunih 18 godina i koju na slici vidite u kolicima je takođe “pozerka” sa biografijom:

    Februar, 2012.
    Biblioteka “Đura Jakšić” iz Petrovca na Mlavi je “Pod svetlom istine” Ane Ilić izabrala za knjigu meseca.

    Maj, 2012.
    U organizaciji Kancelarije za mlade grada Vranja i Narodne biblioteke Vranje na književnom konkursu “Reči u boji”, posvećenom promociji mladih, talentovanih stvaralaca iz Pčinjskog okruga u konkurenciji 55 pristiglih radova, u kategoriji poezije, pesma “Plavi zakloni” Ane Ilić osvojila je drugo mesto.

    Avgust 2012.
    “Plavi zakloni” su nakon konkursa ušli i u zbornik: “Iskre ljubavi” kojim je društvo “Dr Saša Božović” iz Beograda obležilo stogodišnjicu rođenja dr Saše Božović, ratnog lekara, velikog humaniste i zapaženog pisca, autora “Tebi moja Dolores”.

    Oktobar 2012.
    Pesma “Sama” je u konkurenciji 4500 pesama i gotovo hiljadu i po pesnika na međunarodnom književnom konkursu “Između dva sveta”, a u organizaciji Udruženja književnika “Branko Miljković”, Niš – pronašla mesto među 214 nagrađenih i objavljena je u istoimenom zborniku radova.

    Oktobar 2012.
    Do sada neobjavljivana pesma “Istina” Ane Ilić objavljena je u zborniku “Poetsko ćoše”, nakon konkursa organizovanog od strane beogradskih pisaca a u kategoriji đačkih radova.

    Februar 2013.
    U sklopu aktivnosti koje je Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije organizovala 2013. povodom obeležavanja Međunarodnog dana retkih bolesti, 27. februara na Velikoj sceni Pozorišta Atelje 212 održano je književno veče sa Anom Ilić. Anine stihove govorili su: Ivana Kuzmanović, pisac, Ivana Dimić, dramaturg i upravnica Pozorišta Atelje 212, kao i glumci: Milan-Caci Mihailović, Ivan Jevtović, Nenad Ćirić, Jakov Jevtović, Tanja Petrović i Vladislav Mihailović. Za doprinos širenju svesti o retkim bolestima, od strane Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije, Ani je te večeri uručena Zahvalnica.

    Mart 2013.
    Neobjavljivana pesma „Zvuci obnove“ objavljena je u zborniku “Osmeh život krasi” nakon istoimenog međunarodnog pesničkog konkursa u konkurenciji više stotina pesnika a u organizaciji Niškog pesničkog kruga.

    Maj 2013.
    Pesma: “Plavi zakloni“ je učestvovala na velikom međunarodnom književnom konkursu festivala poezije pod nazivom: “More na dlanu” a u organizaciji zagrebačkog udruženja za promovisanje kulture: “KULTura sNOVA” i pod pokroviteljstvom hrvatske televizije i među stotinama prijavljenih pesama i pesnika iz celog sveta (Španija, Monako, Nemačka, Mađarska, BiH, Bugarska, Makedonija, Grčka, Hrvatska… ) pronašla je mesto u, za ovu priliku, štampanu zajedničku zbirku poezije pod imenom: “More na dalanu” u kojoj se našlo preko 300 pesničkih imena, sa isto toliko pesama.

    Jun 2013.
    440 radova, 154 autora iz Australije, Novog Zelanda, Nemačke, Kanade, Bugarske, Makedonije, BiH, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Italije, Srbije…
    Finale međunarodnog književnog konkursa „Osvteljavanje”.
    Ana Ilić je podržala ovaj projekat i u znak zahvalnosti za prijateljstvo i saradnju sa književnim klubom „Mladost“ iz Niša, organizatorom konkursa, po izboru žirija njena neobjavljivana pesma „Stub odlaska“ štampana je van konkurencije u istoimenom zborniku radova.

    Jun 2013.
    Povodom Dana Opštine Vladičin Han Ani Ilić je dodeljeno Svetosavsko priznanje za unapređenje kulturnog stvaralaštva.

    Jul 2013.
    Prvi broj književnog časopisa “Gradina” pojavio se u Nišu, januara 1900. godine. U to vreme su u njemu svoja dela objavljivali Aleksa Šantić, Borisav Stanković, Simo Matavulj, Svetozar Ćorović, Tadija Kostić i drugi pisci iz raznih krajeva tadašnje zemlje. Časopis je obnovljen 1966. godine a osnivač je Skupština Grada Niša. Od onda neprekidno deluje i oko sebe okuplja najznačajnije književne stvaraoce grada Niša, južne i uopšte, današnje Srbije. Ovih dana iz štampe izlazi jubilarni 50 broj na preko 400 stranica i u poglavlju “Srećan kraj kritike” zbirku poezije naše Ane Ilić “Pod svetlom istine” predstavlja svojim osvrtom jedna od najpoznatijih srpskih književnica Violeta Jović sa kritikom: “Niko ne udara jače od života” (stih Ane Ilić).

    Septembar 2013.
    Zastupljena u antologiji Najlepše ljubavne pesme srpskih pesnikinja (99 srpskih pesnikinja kroz vekove – od monahinje Jefimije do najmlađe Ane Ilić…) od strane priređivača književnice Gordane Simeunović a u izdanju IK Gramatik, Beograd.

    Novembar 1013.
    Povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom (3. decembar), 30. novembra u organizaciji i galeriji Surduličkog kulturnog centra organizovano je kulturno veče na kojem je biogarfijama Stivi Vondera, Stivena Hokinga, Nika Vujičića, Alison Laper i Ane Ilić uz razgovor na znakovnom jeziku i čitanjem pesama Ane Ilić poslata poruka da i “priče” sa invaliditetom mogu da imaju “happy end”, da stvaraju, žive, rade, smeju se…

    – Povodom neispunjenih obećanja datih od strane tadašnjeg Ministarstva zdravlja, Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije je krajem maja 2012. godine u Medija centru, Beograd, organizovala Konferenciju za medije i javnost, na kojoj je jedan od zapaženih učesnika bila i Ana Ilić. Njeno izlaganje je pozdravljeno aplauzom a Ana je pobrala simpatije prisutnih. O tome su izveštavale više nacionalnih televizija u informativnim emisijama.

    – Ljubaznošću Izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada, zbirka je predstavljena čitaocima i na Međunarodnom sajmu knjiga 2012. u Beogradu, a 2013. uz pomoć Udruženja pisaca “Sedmica”, Frankfurt i na najvećem sajmu knjiga na svetu u Frankfurtu.

    – Devet Aninih pesama, prevedenih na engleski jezik, objavljeno je u najstarijem srpskom listu u SAD: “Američki Srbobran” koji je osnovan u Pitsburgu 1905. gde i danas izlazi jednom nedeljno. Pesme je prevela gospođa Mira Matarić, doktor nauka iz lingvistike i svetske književnosti.

    – Anine pesme su prevođene i na poljski i kao takve, zajedno sa njenom biografijom, objavljene na sajtu: “Poezija, Poezija” gde se predstavljaju stvaraoci iz zemalja nekadašnje istočne Evrope a taj projekat finansijski podržava Ministarstvo kulture Poljske.

    – Međunarodna organizacija “BabelFAmily” sa sedištem u Španiji, koja okuplja naučnike, lekare, obolele, volontere… iz celog sveta, sa ciljem da se prikupljaju sredstva za pronalazak leka za bolest od koje boluje Ana, na svom sajtu je predstavila Anin način borbe.

    – Svoju zbirku pesama, Ana Ilić je predstavila na promocijama u Beogradu (knjižara ‘Delfi’, SKC), Vladičinom Hanu (Centar kulture), Vranju (Galerija Narodnog univerziteta), Los Anđelesu (Banket sala Crkve “Sveti Sava”), Torontu (Hejzel sala / SKUD Oplenac) i Nišu (2 puta – Kulturni centar grada Niša i Velika sala zgrade SPS-a), kao i na Oktobarskim susretima pisaca dijaspore u Frankfurtu.

    Književnom kritikom na zbirku “Pod svetlom istine” izjašnjavali su se mnogi pesnici, književnici, novinari… O Ani su pisali mnogi domaći i strani časopisi, dnevne novine, priloge radile skoro sve nacionalne TV kuće kao i regionalne: RTV Vranje, Belle Amie TV, Kopernikus i Niška televizija, kao i “Televizija USA” – za naše iseljenike na prostoru Sjedinjenih država i TV Toronto – za iseljenike na prostoru Kanade, a stihovi su se mogli čuti i na talasima mnogih radio stanica . Bezbroj sajtova, portala ili blogova je objavljivalo ‘Aninu nesvakidašnju priču’ a na društvenoj mreži “Fejsbuk” i “Twitter” svakog dana je prati na hiljade ljudi iz celog sveta!

    Zbirka je pronašla put do čitalaca širom sveta, prodavana je od Australije do Kanade.

    Redovan je i odličan učenik Gimnazije “Jovan Skerlić” u Vladičinom Hanu.

    Lako je sedeti u svojoj kući, u toplom i kritikovati, jadikovati i pljuvati po svemu: državi, ljudima koje ne poznajemo. Prozivate SKC umesto da im se duboko zahvalimo i čestitamo na tome da je u maloj Surdulicu prvi put obeležen Dan OSI.

    Mnogo je pametnije da se zapitamo svi mi, šta smo mi uradili za OSI?

vaš komentar