Četrdesedvogodišnjem muškarcu, čiju je ćerku dve godine silovao profesor iz jedne male varoši u Jablaničkom okrugu protiv koga se vodi sudski postupak, o čemu je Jugmedia pisala, polupana su sva stakla na Ladi Nivi, staroj preko tri decenije, baš u vreme kada je bio zakazan početak glavnog pretresa.
„Moj stari automobil je bio parkiran u porodičnoj garaži u selu Klajić, gde trenutno živim. Ne znam kome je smetala moja krntija, samo znam da ništa nije slučajno. Zbog vandalizma smo svi potreseni i moja deca, a imajući u vidi sve ono što se mojoj starijoj ćerki dešavalo“, priča ovaj skromni, tihi i neupućeni čovek.
Policija je po poziv odmah stigla, napravila zapisnik, uzela izjave i otišla.
„Ne verujem da će počinioca pronaći, jer, koga briga za moj stari auto“, jada se uplašeni otac.
Inače, zbog dvogodišnjeg silovanja svoje ćerke, tada staroj 16 godina, krivična prijava podignuta je još decembra 2017. godine, ali se od pokušaja da se održi glavni pretres dalje nije odmaklo.
Silovatelj, koji je sve priznao policiji, najpre se izvlačio na sopstvenu bolest, a na poslednjem suđenju 15. maja ove godine razboleo se i njegov advokat, pa je pretres odložen.
Ovaj čovek, koji svoju decu izdražava od seče šuma i nadničenja je, očajan. Boji se da će krivac proći nekaženjeno. Međutim, nedavno je u varoši gde se deslio nečuveno orgijanje nad maloletnicom od strane profesora, sada starog 54 godine, ugrabio priliku da se požali jednom od Vučićevih savetnika, bar on misli da se radilo o savetniku.
„Ispričao sam šta se desilo mojoj devojčici, dao mu papire, rekao je da ga pozovem na njegov broj telefona. Posle izvesnog vremena sam ga pozvao. Rekao je da ne brinem, da su svi u kabinetu predsednika upoznati i da će stvar biti ubrzana. Kako se ništa nije dešavalo, posle 15 dana ponovo sam pozvao isti broj ali se na njemu niko nije javljao“, ispričao je otac devojčice, koja još živi u strahu i stresu.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Pa potreseni su i roditelji silovane devojcice oni su dobri ljudi kod mene nebi cekao sudjenje seksualni manijaku jos imas oci da pricas
Zakazalo pravosudje ?!? Po kratkom postupku, monstrumu dizivitna!!!
uvek je bagra i olos u ovoj drzavi imala prednost
Ko vodi postupak i ko pokusava da se slucaj baci u zaborav.Koja je to sila koja misli jos da upada u sela i razbija privatnu svojinu.Tuzioce i sudije hocete li s njim u dozivotni zatvor zato sto ga prikrivate.
Sad ce Vucic! Rece malopre po kozna koji put obracunacemo se sa kriminalcima. I zaboravi da definise kriminalca. Lebane je jedna uplasena sredina, profesoru, silovatelju, cela familija na visokim polozajima u MUP. Sta mislite koji ce ishod biti. Evo reci cu vam. Presuda ce glasiti, devojcica napastvovala profesora. Vrlo je zanimljiva i prica kako je ovaj lik postao profesor.
Mislio sam da u Lebane nema jutkizma. Dobro izostale su i podrske zena profesoru. Pa dobro bre ljudi shvatate li da je u ovoj drzavi opasno ziveti.
Lebanu je još samo ovo trebalo. Da se o tome priča, osuđuje, ćuti ili prikriva i da se katastrofalno stanje dopuni moralnim kolapsom i razvratom – pa da nas Bog definitivno ognjem sažeže i da od nas napravi Mrtvo more – kako je to uradio sa gradovima Sodom i Gomor iz Biblije. Caričin Grad je trajao samo jedan vek. Hoće li tu sudbinu doživeti i Lebane. Šta je to što Lebanu određuje sunovrat? Da li ta sudbina dolazi sa strane ili postoji nešto što je do nas – do naše pameti i našeg uma. Jesmo li mi kovači sopstvene sreće i sudbine ili nam je neko sve to oduzeo pa sada od njega zavisi i jutro i dan? Imamo li snage i volje da sebe malo bolje pogledamo i sagledamo ili ćemo ćutke i dalje u red i tamo gde nas sudbina vodi. U propast i nestajanje. Jesmo li spremni za istinu ili bar da ne okrećemo glavu od nje. Šta je potrebno da se uspravimo? Zašto bi u Lebanu tamo neko od nas i naših para organizovao sebi provod, svakojaka putešestvija, slavlja i bahanalije u formi džipmena ili donkihotovskih viteških borbi i to nama prikazivao kao svoja junačka dela koja mi treba da veličamo, pozdravljamo i da se takvim besciljnim lutanjima divimo i klanjamo. Ako neko misli i može da dokaže da su ta njihova dela i pustolovine o njihovom trošku – vara se – jer su oni uglavnom budžetlije sa platom kojom mogu i takav luksuz da si priušte. Zašto bi morali da ćutke gledamo sve to i da bojažljivo i sa strahom držimo jezik za zube. Podaništvo da negujemo i potištenost da zalivamo. Zulum u oči da gledamo i ćutimo. Jesmo li tolike kukavice? Gde se denuše dostojanstvo i sloboda? U šta smo se to pretvorili? Hoćemo li tako pred seni naših predaka i hoćemo li tako pokazati put budućim naraštajima? Kako to da ne primećujemo da nas je upola manje, da je prosek starosti u Lebanu peta decenija, da škole imaju upola manje đaka, da nam mladi odlaze… Jesmo li slepi, istrošeni i toliko nemoćni? Život nam postade kuluk. Kulučimo život i sve radimo bezvoljno, jedva, na malo i upola. Jesmo li mi to postali ljudi na pola. Uboga polovna raja i roba. Hoćemo li dozvoliti sebi da na kraju budemo u zakrpama, potpuno neupotrebljivi i da nam korpa za smeće bude poslednja destinacija. Ako se ne uspravimo takva će nam sudbina biti. Caričin Grad su razorili i opustošili divljaci pridošli sa strane a Lebane je na putu da nestane od sopstvene kreacije divljačije i sopstvene kreacije divljaštva – u tome će biti jedina razlika.