PRIVREDA VLADIČINOG HANA OD ZLATNOG DOBRA PREKO TRANZICIJE DO DANAŠNJIH DANA

OD „MALE ŠVAJCARSKE“ DO BANKROTA

Od nekadašnjih 7,5 hiljada zaposlenih u privredi, nakon privatizacije taj broj je prepolovljen, tranzicija je uništila resusurse, a poseldnjih godina se sve čini da se Vladičin Han vrati na put stare slave. Iako su ovde prosečne zarade skoro najveće na jugu Srbije, mladi, ipak, odlaze, pa se strepi od nestanka kvalifikovane radne snage

Mala varoš na krajnjem jugu Srbije Vladičin Han,  nekada je služio za ponos i svojoj zemlji i svojim građanima. Pored povoljnog geografskog položaja, na raskršću važnih saobraćajnica koje vode ka makedonskoj i granici sa Bugarskom kao  i međunarodnom prugom, imao je i jaku privredu, 10 svojih matičnih  preduzeća. Slučajno ili ne, Vladičin Han je imao, što bi se reklo, zakruženi sistem proizvodnje  –  od građevinskog materijala pa do hrane.

Autor teksta

Nekadašnje privredno čudo  tokom sedamdesetih i osamdesetih godina  u nekadašnjoj Jugoslaviji beležilo je vrtoglavi razvoj. Opstalo je i u vreme sankcija i raspada zemlje, prežeivelo bombardovanje, ali ne i tranziciju.  A to stanje najtačnije je u samo par rečenica svojevremeno opisao jedan od oko 5.0000 radnika  koga je tranzicija ostavila bez posla: “Došle su „gazde“, država nam je dala socijalne  programe i napravili od nas socijalne slučajeve“.

Čija je krivica najveća, da li Vlade, sindikata, poslovodstava fabrika ili radnika, koji su ćutali i gledali?

Nekada

Da je sunovrat započeo sa privatizacijom, počev od 2001. Godine, kada je propao tender za nekadašnjeg vodećeg proizvođača hrane na Balkanu, Poljoprivredni kombinat „Delišes“, sa distance od skoro dve decenije, sada se slažu i mnogi tadašnji zagovornici vlasničke transformacije.  Nakon neuspelog tendera, Agencija za privatizaciju je „Delišes „cepkala“ po sektorima na aukcijama. Nagledali su se radnici tih dana „investitora“ iz zemljei  belog sveta i naslušali se bajki o svetloj budućnosti. Epilog prodaje kombinata sa  širom Evrope poznatom robnom markom  „hani“, na proizvodima u fabrici mleka, zatim kaše i koncentrata, sokova, fabrike za konzerviranje voća i povrća, završen  je uglavnom po principu  – daj što daš, ili na slobodnoj pogodbi. Ozbiljan kupac među njima bio je jedino „Nektar“, koji je do danas održao i proširio proizvodnju, ali sa daleko manjim brojem uposlenih.

 “Došle su „gazde“, država nam je dala socijalne  programe i napravili od nas socijalne slučajeve“

„U privatizaciji su nastradala ta društvena preduzeća, takva kakva su bila i gotovo da nema takvog primera u Srbiji – uništena su. Pogubne posledice privatizacije možemo da vidimo na primeru „Delišesa“ . Od 1.300 zaposlenih i 1.000 kooperanata, sada ih je u „Nektaru “ stotinak. Mi smo sve do kraja devedesetih godina prošlog veka bili u vrhu pokazatelja. Mali raj sa 7,5  hiljada zapsolenih na 30.000 stanovnika,” kaže Zoran Ljubisavljević, nekadašnji narodni poslanik i predsednik opštine.

Tranzicija

Po domino principu, „padala“ su i ostala preduzeća. U prvoj polovini 2.000. godine su privatizovana a u drugoj odlazila u stečaj.  „Hanplast“, fabrika za proizvodnju cerada i proizvoda od plastike,  Fabrika obojenih metala „Južna Morava“ sa proizvodnjom elektronskih i električnih provodnika, „Betonjerka“ proizvođač betonskih cevi za kanalizaciju i putnu infrastrukturu,  Industrija građevinskog materijala „Balkan brik“ sa 80 odsto izvoza, Drvna industrija „Sloga“ jedini proizvođač lameliranog nameštaja na Balkanu u tom periodu sa tržištem u skandinavskim zemljama i širom zapadne Evrope… Sve sami izvoznici sa oko 1.760 zaposlenih.

Ni tada ni sada, niko nije tvrdio da su ona bila u sjajnom stanju.  Sem „Betonjerke“ i „Hanplasta“, ostala su kasnila sa isplatom zarada i uplatom poreza i doprinosa na radni staž i do nekoliko godina.

Te obaveze su nakon prodaje, preuzeli poslodavci, ali ih niko nije ispunio. Niko od njih nije održao ni kontinuitet u proizvodnji.

Međutim, tadašnja vlast nije preduzimala drastične mere, kao pri ubeđivanju sindikata da odobre privatizaciju, da tokove poslovanja novih vlasnika uvede u legalne ili stavi tačku. Umesto toga, kupcima su stalno produžavani rokovi za obnavljanje proizvodnje pa su tako i radnici i državna kasa ostali “kratkih rukava”, bez plata, poreza i doprinosa…

Drastičan primer pokušaja  privatizacije  je i nekadašnje  Građevinsko preduzeće „Erozija“,  čuveni graditelj u Aziji, gde je nekada bila privilegija raditi. Podeljeno je na tri nova: „Gradjevinarstvo“, Mehanizaciju“ i „Eroziju“. Prvo je pod sumnjivim okolnostima pripojeno „Binačkoj Moravi“ iz Gnjilana posle bombardovanja 1999., drugo otišlo u stečaj a treće opstajalo nekako sve do početka izgradnje Koridora 10, kada je deonica autoputa prešla tačno preko njenog kamenoloma.

„Nakon prvog  talasa odlaska stručnjaka širom Srbije iz „Delišesa“ početkom protekle decenije, drugi talas,  posle štrajkova, usledio je kada su radnici nakon niza stečaja, u drugoj polovini iste decenije,  konačno shvatili da njihove fabrike nikada više neće biti ono što su bile nekada“, objašnjava jedan od bivših sindikalista.

I taj talas ni do danas nije zaustavljen. Nakon ljudi u punoj radnoj snazi, na pola radnog veka i sa iskustvom, počeli su da odlaze i mladi. Tačnije, nakon fakulteta, vraćanje većine  u rodno mesto svelo se na praznične posete roditeljima, jer nisu imali gde da se vrate, rade i osnivaju porodice.

Danas

 Pre dve godine,  opština je iz stečaja uspela da proda tri fabrike: „Slogu“, „Južnu Moravu“ i „Betonjerku“ .  U prvoj, sada radi turski  “Teklasautomotiv”, koji proizvodi gumena creva za potrebe renomiranih proizvođača automobila u svetu. Nekadašnju  Žičaru kupio je “Smelting”  iz Makedonije kao i “Betonjerku”.  Vlasnika je dobila i bivša mlekara “Delišesa” iz Bugraske. Nakon raspada “Sloge””rodilo” se više manjih fabrika koje, uglavnom, na mašinama tog preduzeća koje su popisivane za naplatu zaostalih obaveza,  i danas proizvode kancelarijski i školski nameštaj i tu ima oko 200 zapolsenih.

“Teklas” zapošljava 620 radnika i očekujemo otvraranje novog pogona , tako da će ih biti oko 1.000. U “Smeltingu” I mlekari “Belanova” ima po 50 uposlenih . Sa onima iz drvnoprerađivačke industrije, ima između 1.500 do 1.600 I još toliko u trgovini I javnom sektoru,” kaže prvi čovek opštine Vladičin Han Goran Mlademović.

On smatra da bi sa otvaranjem još jedne fabrike, a pre svega Fabrike omotnog papira I ambalaže,  preduzećem koje je isplaćivalo najviše zarade u hanskoj opštini, ova varoš mogla da se vrati na nivo s početka devedesetih godina.  FOPA je,  inače, jedina bila privatizovana po starom, kako radnici često kažu “Miloševićevom” zakonu o privatizaciji, kada su imali većinski paket akcija u svojim rukama.

Međutim,  nakon prodaje akcija investitoru iz Bugarske, kada je preuzeo većinski deo, ubrzo je zakatančio  fabriku i ona je završila u stečaju.

Mnogi Hančani odobravaju dolazak novih preduzeća. Mnogima od njih tamo rade deca, jer starije retko ko prima.

“U “Teklasu” sam dve i po godine na radnom mestu vođe za ljudske resurse. To mi je prvo radno mesto i mogu da kažem da imam veliku podršku svih direktora i kolega i stekla sam radno iskustvo, kakvo mislim da bih malo gde uspela, “ rekla nam je Jelena Jakovljević (26), profesorka arapskog jezika i književnosti.

Ima i onih koji ne gledaju blagonaklono na sadašnju privrednu sitiaciju u Vladičinom Hanu, smatrajući da na “siromašnom jugu  dolaze jedino  zbog  jeftine radne snage”.

“Stanje je očajno, jer  ove firme dolaze, naravno,  zbog svog interesa i jeftine radne snage na jugu Srbije. Plate su ovde među najnižima u Srbiji i mislim da u drugim delovima naše zemlje teško da bi mogli da nađu ljude koji bi im radili za tako male zarade,” smatra Perica Stojanović.

Nada i strepnja

Kada smo kod plata, u Vladičinom Hanu prosek isplaćene oktobarske zarade iznosi oko 43.700 dinara,  što je za blizu 10.500 dinara manje od republičkog proseka.  To jeste, donekle, uspeh kada se ima u vidu da je ta opština gotovo dve decenije bila pri dnu lestvice po prosečnim primanjima. Iako beleži rast, i dalje je među siromašnima.  Po zvaničnim statiskama, uspela je o da skoro prepolovi broj nezaposlenih, kojih je sada oko 2.000.

Međutim, da li je to pravo stanje ili posledica toga što su mnogi izbrisani sa evidencije NSZ jer su se odselili u potrazi za poslom, mladi se često ne prijavljuju  posle školovanja ili ne vraćaju u Vladičin Han.  A sve to utiče i na smanjenje broja stanovnika, pored prirodnog  faktora, umiranja i negativnog prirodnog priraštaja.

“Ukoliko se ovakva situacija nastavi izgubićemo status opštine. Stanovništvo je faktor u ekonomskom razvoju i kao proizvođač I kao potrošač. Nema li tog faktora, nema tu šta da traži investitor, koji dolazi zbog kvalifikovane radne snage, pa makar ne bila jeftina, ili prostog fizičkog rada i jeftine radne snage,  a to, valjda, nije cilj ni jednog mesta”, komentariše naš sagovornik s početka priče.

Da nam mladi odlaze, svi su svesni. U lokalnoj samoupravi smtarju da će se barem jedan broj vratiti jer je svim visokoškolcima omogućeno da završe pripravnički staž, o trošku opštine. Da bi zadržali jedan od najvažnijih resusrsa u opštini – ljude, sa Tehničkom školom uvode i nove smerove za dualno obrazovanje, za školovanje kvalifikovanih radnika za potrebe “Teklasa” I fabrika nameštaja.

 

 

Projekat „Izlaz je ovde“ finansijski je podržala opština Vladičin Han. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Draga Ljiljana
    Da ste bilo šta od ekonomske literature pročitali, da ste makar istražili ili se pozvali na literuturu ili zdravu pamet(bez obzira da li ste izgubili posao u društvenoj firmi u kojoj ste, u poslednjem periodu, dobijali polutke, šećer i zejtin i nekoliko desetina maraka(kod srećnijih)), da bilo kakva znanja iz ekonomije imate, da ste obrazložilenje ovoga što ste napisali bazirali na bilo kakvim-pa i pogrešnim, ekonomskim podacima, pa da diskutujemo. Ali tvrdnja da su radnici izgubili posao i da su fabrike uništene u tranziciji posle 2000te je mit koji je ordinarna glupost protivna najosnovnijoj logici a kamo li ekonomiji.
    Dakle:
    1. Nikad nije bilo „privrednog čuda“ već je tito neverovatim zaduživanjem gradio fabrike za zapošljavanje koje su stvarali neto gubitak(da Ljliljana, privreda Jugoslavije nikad!!! nije davala profit već je uvek!!! radila sa gubitkom-to ima svoj kraj). I to sve do 1982 kad je Jugoslavija bankoritrala..70tih je ulazio ogroman novac i stvarao se privid uspeha kroz potrošnju građana, ali je račun trošenja bez produktivnosti došao. Pre neki dan je Srbija platila 250!!!!!! miliona eura kredita iz 1977 godine(shvataš, ti i ja i drug i građani smo svojim parama iz buđeta platili kredit iz 1977 god, umeto da su od tih para, recimo primimo plate), a to su krediti kojim je pravljen privid „privrednog čuda“ između ostalog i u V hanu. Kako te nije sramota što mi plaćamo dugove naših roditelja za „privredna čuda“ a ti o tome pišeš pozitivno. Umesto da napišeš isitnu: PODIZALI SU KREDITE DA BI BEZ RADA TROŠILI PA SU KREDITE OSTAVILI NAMA. Kad su trebali da krenu u normalnu proizvodnju kad i Poljska (1200eur prosečne plate), Mađarska(1000eur) Češka(1200eur) Slovačka(850eur) oni su(Srbija 250eur) raspalili ratove, i dobili sankcije koje su i ono malo proizvodnje uništile.
    2. Zlatno doba do 2000te o kome pričaš je dalo, na svom kraju, 1500usd dolara nacionalnog proizvoda po glavi stanovnika i BDP na nivou Somalije! To je ta privreda bez tranzicije. 2010 je bilo 5500 usd po glavi, što je gotovo 4 puta više nego period o kome ti pišeš..ne kažem da je dobro ali je 4 puta bolje nego period pre tranzicije. Tvoje ne znanje je neverovatno.
    3. 2001 počeo sunovrat Delišesa? Neverovatno. Ljljana, oronule zgrade, izraubovana tehnologija od pre 30 goina, proizvod koji niko neće da kupi, a pored toga i ne postoji, preveliki broj radnika sa neverovatno niskom produktivnošću, 30% prosek bolovanja, nevraćeni krediti, nepostojanje tržišta i ogroman broj formalno zapošljanih radnika ne čini preduzeće. I nikad nije bilo poznato širom evrope, sokovi su bili najnižeg, trećerazrednog kvaliteta, slovenački frutek je bio daleko bolji itditd Postojanje takvog preduzeća je štetno po državu i društvo. Gubitak neko mora da plati. Ali ti o tome ništa ne znaš a pišeš. I da znaš, privreda je bila duboko u minusu i na ivici potpunog kolapsa još te 1990 kad je pokradena devizna štednja( i to smo mi -građani Srbije koji su plaćali poreze posle 2000te vratili) da se još malo gura propali socijalistički projekat..1992 Milošević je prestao da plaća dugove koje tvoj Delišes takođe nije vratio. Plaćamo ga mi danas, jer Delišes nije građen od akumulacije već iz kredita. Isto važi i za druge „gigante“ koji su „zapošljavali „7500 ljudi u V hanu. Prazne hale i oprema za otpade je pravi i pravedan ishod tih 20tak godina poslovanja ovih gubitaša. 1993 je nuliran penzioni fond, što znači da nam roditelji nisu ostavili pare za njihove penzije, već ih plaćamo od plata..umesto da te pare idu za našu decu one idu za naše roditelje..i ne, nije ih „pojela inflacija“ već je vlast koju su birali štampala pare da bi i dalje finansira propali projekat socijalističke privrede.,.ali i inflacija ima svoj kraj sa nekoliko milijardi % i sa uništenim novcem, penzionim sistemom i obrtnim kapitalom privrede..aššš-nema, isparilo, ostalo samo u Ljiljinoj glavi i njenom „privrednom čudu“..nigde više. Ja znam da ti to ne razumeš. znam da su u pitanju stručne stvari koje propaganda mnogih režima okreće za 180 stepeni. To je jasno. Samo ne razumem kako ti možeš da pišeš o tome.
    4. I na kraju..imovina mora da ima vlasnika..vlasnik je Gazda, jer gazduje, tj brine se za imovinu. Ako je imovina bez vlasnika, ili državna, svako gleda lični interes, tj da odnese kući a ne da doprinese poslovanju..doprinosi samo onaj koji se brine jer je njegovo. I tako je uvek i uvek će biti..eto pogledaj Teklas a onda pogledaj Krušik..i zaključi..ako možeš.

vaš komentar