Zorica Stanković je jedna od retkih žena koja se na jugu Srbije bavi filcanjem vune. Zapravo se može reći da je zahvaljujući  upravo njoj ovaj stari zanat sačuvan na jugu Srbije, pošto je kroz njenu radionicu u proteklih godinu dana obuku prošlo stotinak žena, a desetak njih nastavilo da se bavi pustovanjem.

Pustovanjem vune Zorica se intenzivno bavi poslednjih šest godina, a 2016. godine registrovala je radnju i dobila sertifikat za stare zanate Ministarstva poljoprivrede.

Diplomirani ekonomista po struci  nije ni pomišljala da će posao bankara posle 30 godina rada zameniti radionicom za pustovanje vune.

„Nikada ne znate gde vas život može odvesti, planirate i školujete se za jedno, a onda krenete nekim sasvim drugim putem. Ostala sam bez posla i tako dobila vreme da svoja interesovanja sprovodim u delo. Pustovanje sam naučila još kao devojčica od babe i njene komšinice Mađarice. Kao detetu mi taj posao nije bio nešto interesantan, a sada sam naprosto opčinjena njime.  Potpuno je neverovatno da je vuna kao prirodno vlakno jedno vreme bila potpuno zapostavljena i izbačena iz upotrebe, pod izgovorom da se radi o materijalu koji je prevaziđen. Međutim, sada su tendencije potpuno suprotne, vraćamo se prirodnim materijalima i onome što može da nam omogući da budemo različiti“, priča Stanković.

Vuna je, objašnjava, antibakterijski i termoizolacioni materijal koji ne prima prljavštinu i ne može se zapaliti. Pustovanjem vune mogu da se naprave mnoge stvari poput odeće, abažura za lampu, torbica, vrećica za flašu, aplikacija za odeću.

„Trudim se da napravim proizvod koji kada pogledate morate da se osmehnete. Kada pravim neku stvar smatram da je gotova tek kada mi izmami osmeh. Trudim se da imam cenu koja je prihvatljiva i kupcima, a i da ostvarim neku malu zaradu. Kao i kod svih zanata, kao i kod pletenja i vezenja ne može se naplatiti cena adekvatna uloženom trudu. Primera radi, za izradu jednog šešira potrebna su mi četiri ili pet dana“.

Postoji suvo i mokro pustovanje vune, a savremeniji način je nuno pustovanje ili nuno filcanje, a taj postupak predstavlja kombinovanje vune i  nekih drugih vlakana ili materijala.

„Mokro pustovanje radi se sapunom i toplom vodom. To je tehnološki proces koji podrazumeva da iz vune koja je vazdušasta istisnete vazduh. Utrljavanjem sapuna i vode pravite kompaktnu tkaninu jer se vuna  da pod uticajem vlage i toplote skuplja. Suvo pustovanje radi se uz pomoć igle sa zarezima, sa udicom na vrhu. Dok provlačite iglu kroz kuglicu od tkanine ona vezuje vlakna u jednom i u drugom pravcu i tako ih uprede i napravi kompaktnu celinu. Pustovanje zahteva pre svega spretne ruke i strpljenje.  Nema mašine, nema ničega što bi olakšalo rad. Vuna to i ne dozvoljava. Ona traži svoje vreme i da se tome posvetite“, objasnila je Stanković.

Postoji interesovanje kupaca za proizvode od pustovane vune, a mnogi njeni proizvodi sad mogu da se vide ne samo u našoj zemlji već i u Americi, Kanadi, Nemačkoj i Švedskoj.