Agencija „Publika“ jedina je agencija za odnose s javnošću u leskovačkom kraju, pa i šire na jugu Srbije,  koju vodi Bojana Stanojević, diplomirani žurnalista sa iskustvom dužim od decenije u novinarstvu. Iz medija se povukla u trenutku kada je postala prepoznatljivo, skoro, zaštitno lice jedne televizije.

Odjednom ste nestali sa malih ekrana. Zašto?

Znate kako se kaže, nije loše promeniti posao na 6-7 godina. Ja sam u medijima bila 12 godina. Dosta je.

Konkretno – zašto ste napustili novinarstvo: prezasićenje, umor, ili nešto treće?

Bilo je više razloga. A i nekako nisam “videla” sebe u informativnom programu do penzije, htela sam da se bavim drugim segmentima programa, međutim to su skupe produkcije za koje, na lokalu, nema para i ja sam se odlučila za promenu.

Koliko je prošlo od ideje do otvaranja agencije za odnose sa javnošću?

Oko šest meseci. A ideja je nastala kada me je tri nedelje nakon odlaska iz medija pozvao tadašnji predsednik Višeg suda Goran Stanojević i zamolio da mu pomognem da organizuje konferenciju za novinare. Ja sam mu pomogla, ali sam to shvatila i kao znak pored puta.

Šta je, u stvari, vaš posao, koliki je dijapazon delovanja?

Organizovanje konferencija za novinare, pripreme izveštaja, saopštenja, govora, organizovanje događaja, sastanaka, tribina, planiranje i sprovođenje PR kampanja, priprema tekstova za sajtove, odnosi s javnošću u kriznim situacijama kada je potrebno u pravom trenutku pripremiti, recimo, samo tri rečenice koje će pomoći da se klijent izvuče sa što je moguće manjom štetom iz te situacije. Takođe, kriza nije uvek problem, ona može da bude i šansa za novi pogled na stvari. Međutim, odnosi s javnošću nisu samo odnosi s medijima. To su odnosi jedne institucije sa njenom ciljanom javnošću – odnosi u kojima firma brine o korisnicima njenih usluga, opština o odnosu sa  građanima, nevladina organizacija o vidljivosti i efektima onoga što radi…

Često vas viđamo na javnim skupovima  ili vodite program ili ste organizator.

I to je deo posla. Iskustvo u medijima čini da steknete rutinu za govornicom, odnosno mikrofonom. S aspekta odnosa s javnošću – adekvatan voditelj na skupu je znak da organizator skupa brine o auditorijumu kome se obraća.

Pa, ima li posla u leskovačkom kraju za agenciju za odnose s javnošću i koliko, zapravo, naši biznismeni, političari, nevladin sektor i drugi predstavnici javnog života razumeju i imaju potrebe za takvom vrstom saradnje?

Ima. Ja sam se, na početku ovog posla, najčešće sretala sa čudnim pogledima ljudi kad im pomenem odnose s javnošću. Poznajući tržište, procenjivala sam da će mi biti potrebno godinu i po do dve da razradim posao.  Ispostavilo se da je procena bila tačna. Zatim sam konkurisala kod NSZ za sredstva za samozapošljavanje i počela sam. Radim, evo, sedmu godinu. A što se tiče klijenata… oni kada shvate da su dobri odnosi s javnošću investicija, a ne trošak, prihvate to kao normalnu stvar. Za one firme ili preduzeća koja nemaju potrebu za PR-om 100% radnog vremena, usluge agencije dobro dođu.

Viđamo vas i na događajima koje organizuju strane organizacije.

Stranci apsolutno razumeju šta su odnosi s javnošću. I cene to.

Možete li da napravite razliku između novinarskog i posla kojim se danas bavite?

Novinarstvo je proizvodnja, a odnosi s javnošću su usluga. Novinarstvo je “rudarski” posao, stresan i iscrpljujući, to Vam je poznato. U odnosima s javnošću je manje adrenalina. Međutim i jedan i drugi nemaju radno vreme – radite kad morate.

Počeli ste od nule, od nepoznanice u PR-u. Jeste li učili?

Nisam od nule, na fakultetu smo imali predmete iz ove oblasti, ali s obzirom na to da se stvari u društvenim naukama mnogo brže menjaju nego u prirodnim, kad sam odlučila da ću preći u odnose s javnošću otišla sam na beogradski Sajam knjiga i kupila najbolju literaturu iz te oblasti. U pitanju su dela američkih autora jer su SAD kolevka PR-a. Takođe, to što poznajem i razumem metodologiju rada u medijima mnogo mi pomaže u odnosima s javnošću. Možda zvuči kao fraza, ali kad god imam vremena pročitam nešto novo u vezi sa poslom kojim se bavim. To je jednostavno potreba sadašnjeg vremena. I to je nužno kada svoju platu morate da zaradite na tržištu – neće ona da “legne” dok i vi ležite.

Žalite li za novinarskim poslom?

Ne.

Milica Ivanović