Na jučerašnjoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, održanim u skupštinama gradova Vranje i Leskovac, predočeno je da novi zakon ima za cilj sublimacijucu konglomerata zakona, akata i uredbi iz bivše Jugoslavije, Srbije i dve pokrajine.
Raspravu je organizovalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za penzijsko i invalidsko osiguranje i boračko invalidsku zaštitu, istaknuto je da je Nacrt ovog zakona praktično novi tekst koji sublimira sve dosadašnje propise, nekoliko zakona i podzakonskih akata, od zaključaka Vlade do zakona koji obrađuju posebne kategorije u ovoj oblasti.
“Želimo da objedinjavanjem svih tih propisa dođemo do jednog zakona, koji će važiti za sve borce na terioriji Republike Srbije. Ovde smo da čujemo sve vaše predloge i sugestije sa ciljem da postignemo dobra rešenja. Sve dobre predloge uputićemo Narodnoj skupštini i nadležnim službama na razmatranje i usvajanje, rekao je Nenad Nerić, sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
On je rekao da će svi predlozi koji se budu čuli na 13 planiranih prezentacija biti razmotreni i eventualno obuhvaćeni novim zakonom, koji bi trebalo da na leto da se nađe u procedure Skupštine Srbije.
Ovom skupu, pored gradskih većnika, predstavnika udruženja boraca, vojnih invalida, porodica palih boraca i civilnih invalida rata, organa nadležnih za boračko invalidsku zaštu,organa javnih službi, javnih preduzeća, u Vranju su prisustvovali i Zoran Antić, poslovni savetnik ministra Zorana Đorđevića, Saša Dujić, načelnik za upravne i nadzorne poslove, Ljubiša Veličković iz sektora za penzijsko – invalidsko i boračko – invalidsko osiguranje Ljiljana Vasiljević, a u Leskovcu većinu su činili učesnici poslednjih ratova.
Prva u nizu rasprava održana je u Vranju, druga u Beogradu.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ovi što sede u prvi red su bruka i sramota za sve borce. Njih treba neko da pita kako troše milionske sume koje dobijaju od ministarstva. Dok njih nije bilo u Leskovcu je bilo protesta boraca onih poštenih koji su se borili za svoja prava. Inače ceo prvi red su članovi SNS-a ili SPS-a. Poltroni koji uništavaju časnu boračku populaciju.
Budući Zakon trba da odrazi i odnos prema antifašističkoj borbi, kao i da odredi društvenu poziciju aktera te borbe.
Tim povodom ukazujem na neodrživost odredbe iz tačke 4. Člana 4. Nacrta u kome status borca stiče „pripadnik Ravnogorskog pokreta koji je učestvovao u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu počev od 17. aprila 1941. godine do 15. maja 1945. Godine“. Neosnovanost i neodrživost te odredbe, povlači izmene ostalih odredbi koje su oslonjene na tačke 4. Člana 4. Ovog Nacrta, uključujući i neodrživost odredbi o „Ravnogorskoj spomenici“ ( Član 93 i 94.) i pravima koja proizilaze po tim osnovama (Član 90).
Društvena i istorijska stvarnost je sasvim suprotna u odnosu na onu koja se ovim Nacrtom nameće, što devalvira antifašizam kao vrednost i tekovinu srpske oslobodilačke i antinacifašističke borbe. Sluge nacifašizma se promovišu u antifašiste. Formiranje normativnih akata, pored pravnog znanja i doslednosti, podrazumeva poznavanje istorijske i društvene stvarnosti, kao i mogućih društvenih posledica koje bi proistekle iz oživotvorenja predloženih rešenja, koja ne samo što ignorišu kolaboraciju i izdaju, već je čine društveno opravdanom i zakonitom delatnošću. Nedopustivost takvih rešenja je u sukobu sa interesom i potrebama društva.
Ovakvo pozicioniranje Zakona bi predstavljalo uspostavljanje izvora prava po kome bi saradnja sa okupatorom i izdaja, umesto sankcionisanja bili nagrađeni, a stvarni antifašistički borci poniženi, iznevereni i kažnjeni, što predstavlja materijalizaciju izdaje i zločina.
Ne postoji ni jedan dokument ravnogorskog četničkog pokreta niti bilo kakva teza o antifašizmu kao i nikakav poziv na ustanak protiv fašizma. Otud vode kontinuirani rat protiv antifašista, varvarski teror i nad njihovim porodicama, simpatizerima i pomagačima antifašističke borbe tj. NOB-a. Otud Drugovac, Vranić, Boleč, Kopljari, Darinka Radović i njene ćerke, pop Maca, orgijastička divljanja Kalabića i manje poznatih i gizdavih glavešina, otud ti i takvi pokolji. Oni nisu nikom sudili, zverski su ubijali, palili, silovali, pljačkali, nisu poštivali nikakve konvencije niti se držali elementarnih pravnih i moralnih normi.
Argumentacija o četničkom antifašizmu je u sukobu sa istinom, naukom, moralom, pa prema tome i sa pravom. Stoga je NACRT ZAKONA O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA, CIVILNIH INVALIDA RATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA neprihvatljiv i neodrživ. Očekujemo razumevanje i podršku društvenih struktura koje su preuzeli odgovornost za narod i državu, pa time i za interpretaciju istine o novijoj srpskoj prošlosti.