Lidija je novopečena vranjanska snajka koja toliko uživa u čarima života u Vranju da je mentalitet ovog grada i celog juga Srbije tako verno prenela u svojim klipovima na društvenim mrežama, da je za veoma kratko vreme postala prava Instagram zvezda koja broji na desetine hiljada pratilaca i pregleda na inetrnetu.

Za veoma kratko vreme je uronila u srž južnjačkog mentaliteta, njeni klipovi radoznale Vranjanke, one koja se ljuti što je Lidl otvoren u Leskovcu a ne u Vranju, ili one koja se hvali time što se švaleriše sa Perom opštinarom su nasmejali celu Srbiju, i sve to dok ona, potpuno privatno, zida stepenište na kući, razvlači pitu i izučava kako se peče rakija.

Trenutno završavam Albanologiju na Filološkom fakultetu u Beogradu , bavim se kreiranjem svog novog biznis projekta i imam (iako sam baba) samo 24 godine. Pored toga iz hobija obožavam da se bavim glumom, psihologijom, maketingom, različitostima kod ljudi,  iskrenosti i smehom.  Ali najviše volim da uživam u šetnji prirodom,  tišini i, naravno, svom suprugu.

Ovako ova mlada Vranjanska snajka počinje razgovor sa novinarom juGmedie, koji pre svega voleo da zna ko je zapravo Lidija koja je kreirala sve ove likove na klipovima, koliko godina ima i čime se bavi. Ko je zapravo devojka koja se krije iza Baba Anđe?

Lidija je zapravo oduvek bila Baba Anđa, samo je bilo potrebno da ojača i shvati da je tuđe mišljenje samo tuđe mišljenje i da se prikaže svetu kao takav lik. Moj deda Sava me je oduvek zvao “ Baba Anđo “ jer sam od malena volela da imitiram komšinice (Lepu naročito), rodbinu (tetke, ujne, strine i ostale daveže), pričala sam veoma brzo kao i danas, volela sam da svima kažem kako imam mišljenje o nečemu i šta je zapravo ispravno. To je mog dedu podsećalo na njegovu babu Anđu, te se taj nadimak održao do dana današnjeg. Sve što je bilo potrebno ovoj Baba Anđi da krene da snima klipove  je da se priseti svog sna iz detinjstva – glume.

Danas mnogo ljudi pokušava da na sličan način osvoji društvene mreže, ali ne polazi svakome za rukom kao tebi.

Danas mnogo ljudi pokušava da “osvoji” društvene mreže, što je u startu pogrešno. Klipove sam snimala za sebe, to radim i danas ,a da li će taj video videti  400 ljudi (što je bio slučaj pre godinu dana) ili 25.000 (što je slučaj danas) meni je isto, bitno je da se ja njemu smejem. Ako sebi izmam osmeh, mogu svima. Ko god se drži toga, osvaja srca ljudi, pa tako i društvene mreže.  Danas svi na društvenim mrežama žele predstaviti sliku lepšom no što jeste, onu u koju čak ni oni ne veruju. Ja je prikazujem onakvom kako je doživljavam, iskreno i kroz veliku dozu humora. Ukoliko nešto što radite nije nešto što vas čini srećnim, nemojte to raditi.

Šta je bila inicijalna kapisla i pokretač da napraviš prvi klip?

Inicijalna kapisla, u mom slučaju, je bilo to što u Beogradu nisam mogla da kažem da  sam iz Vranja a da me ne isprave i kažu ,, Iz Vranje, aha u Vranje nema laganje”, smetalo mi je i to što ljudi, na primer iz Pazara, dođu u Beograd i niko ih ne ismeva jer govore kao u Pazaru, a čim vide Vranjanca odmah pitaju koliko padeža imamo. Tako sam odlučila da snimam klipove na dijalektu koji će na prvom mestu, saćuvati neke reči koje se koriste samo na jugu Srbije. Međutim oni su išli svojim putem i prerasli u zbirku duhovitih karaktera i priča iz svakodnevnice na jugu Srbije, što me sada veoma raduje.

Gde crpeš inspiraciju za sve te ženske likove? 

Insiraciju dobijam tako što posmatram ljude. Mnogo. Posmatram njihova lica, komentare… Oduvek sam bila opčinjena glumom i analizom ljudi. U glavi razvijam tekst samo na osnovu nečijeg izgleda, zamišljajući šta bi rekao/la samo na osnovu izraza lica, gestikulacije, prevrtanja očima i slično. Stariji ljudi su najveće bogatstvo što se toga tiče, jer ih nije mnogo briga za tuđe mišljenje ali vrlo vole da izraze svoje.

Da li su žene sa juga upravo takve? (Meni se čini da jesu jer sam u par klipova prepoznao svoje drugarice, rođake, koleginice…)

Ne volim generalizovanje. Iskreno neke žene jesu takve, dok druge još uvek nisam stigla da obradim kroz likove. Postoji spektar različitih likova žena ali i muškaraca, a ja samo biram najzanimljivije njihove karakteristike i stavljam u jedan lik. Postoji mnogo žena koje ne govore kao moji likovi, ali se na osnovu gestikulacije može zaključiti da misle mnogo gore! Moji klipovi nisu nastali da bi ismejavali  žene, već da bi im pomogli da budu što bolje za sebe (ukoliko to žele) kada se prepoznaju u nekom liku. Čak sam se i sama par puta pronašla u nekim likovima i poradila na tome da ne budem više takva. I da dodam, to što ne govorim u muškom rodu ne znači i da neću. Kad opletem po njim, neće im biti dobro (smeh)

Možda najkontraverzniji klip, ali i najviše puta podeljen po društvenim mrežama, je „devojka opštinara“. I za nju si našla inspiraciju u nekoj određenoj osobi ili je u pitanju samo karikiranje stvarnosti?

Najgledaniji klip, po nekoj mojoj statistici, pored devojke opštinara, jeste i sestra u hitnoj pomoći. Oba videa su nastala na osnovu priča koje sam čula u Vranju, za koje se veruje da su istinite ali ne postoji dokaz. To su društvena stanja koja podsvesno želimo da menjamo, ali se za sada samo usuđujemo da ih komentarišemo.  Kada postoji neka situaciju u gradu na koju odreagujem, to nikako ne znači da ismevam te ljude lično, već pojavu na koju društvo samo reaguje komentarima, ali i dalje pristaje na tu istu situaciju kao deo normalnog. Volela bih da klipovi pokažu da ono što nam postaje normlano, nije prirodno.

Da li te već prepoznaju na ulici? Šta kažu kada te sretnu?

Iskreno, ne bih volela da mi prilaze na ulici. Nekoliko puta sam na svom instagram nalogu ljudima govorila da ljudi koji poznaju i vole sebe, ne zavise od tuđeg mišljenja, pohvala pa čak ni loših komentara ili vređanja. Vrlo cenim  moj način života, te ga ne bih menjala ni za kakve lajkove i popularnost. Volela bih da ljudi više misle kao Baba Andja, da se više smeju, rade lepe stvari za sebe i druge, da prestanu da se mršte. Tako da bih volela da se sa ljudima kao Baba Anđa srećem isključivo na društvenim mrežama, na ulici sam samo Lidija koje je pošla da kupi kilo paradajza i da vidi da li su kinezi još uvek skupi.