Valentina Vukadinović, mlada tridesetdvogodišnja domaćica iz pirotskog sela Staničenje do sada je napravila banica toliko da nahrani sve Piroćance, a ovih dana, u vreme praznika, dnevno je imala je više od dvadeset porudžbina.  U svojoj Pekarskoj radionici “Tinine maštarije”, ima i mašinu ali ručno napravljene kore i ispečene na plotni čuvenog “smederevca”,  ne može ništa da zameni, a takvom ručnom izradom kora, ona je svojevrsni čuvar bogate tradicije pirotskog kraja jer posle kačkavalja i ćilima, banica je brend Pirota. 

Sa sirom, spanaćem, bundevom, jabukama, višnjama, kiselim kupusom, orasima, krompirom, pečurkama, sa sojinim ljuspicama, banica je pita koja je neizostavni deo pirotske praznične trpeze, a jedni banicu smatraju pirotskim specijalitetom  od testa.

„Sve ručno radim jer je najviše zainteresovanih za prave domaće, ručno napravljene pite koje se u mom selu ali i pirotskom kraju zovu banice. Banica se suče oklakijom. Zamesi se testo od brašna, mlake vode, soli. Podeli se na jednake delove – loptice a kako Piroćanci kažu kravajci. Zatim se suče, odnosno  testo razvlači oklagijom. Lopticu treba posuti brašnom i rastanjiti testo sve dok ne bude dovoljno tanko da može da se namaže fil. Fil pravim od domaće masti i domaćeg sira“, kaže naša sagovornica i dodaje da je glavni sastojak ljubav.

Naglaša da kada ima ljubavi može se govoriti o veštim rukama domaćice ali i tajnom sastojku koji svaka domaćica čuva za sebe. Valentinu smo u svojoj radionici radi uz muziku i voli svoj posao. Kaže da je pokušala da radi u trgovini, u nekoliko marketa ali da jedino zadovoljstvo vidi  u oblikovanju testa, jer je ovakav posao,kaže, inspiracija i sloboda.

Zato je svoju mini pekaru nazvala „Tinine maštarije“ u kojoj nastaju pored pita i slavske pogače, kore. A top proizvod je heljdina pita za koju je već nagradjivana na gastronomskoj manigestaciji “Dani banice”  u Beloj Palanci.

Ona pravi hleb, kiflice, krofne i kolače od heljdinog brašna koje je sve popularnije jer ne sadrži gluten.

„Kada sam pre osam godina učestvovala na manifestaciji “Dani banice” u Beloj Palanci, posetioci su bili znatiželjni da probaju „crnu“ banicu . Osvojila sam tada nagradu i učestvovala na beogradskom Big master-u, internacionalnoj gatronomskoj manifestaciji.  Dve godine kasnije, 2014. godine osvojila sam prvu nagradu u kategoriji integralne banice takodje  u Beloj Palanci“, priča nam pravi majstor za banice.

Na domaćem terenu, u pirotskom prigradskom naselju, Novi Zavoj na „Banicijadi“ lokalnoj manifestaciji koja postoji već deceniju, osvojila je prvo mesto dva puta zasluženo i opravdala svoju prvu nagradu u  Beloj Palanci. Dokaz da se dobar glas daleko čuje je to što Valentina  ima pune ruke posla.

Dobar recept za banicu se prenosi s kolena na koleno, a obično bake prenesu svojim unukama.

„Već sa 12 godina sam napravila svoju prvu banicu. Mnogo pre toga, na drugom kraju stola nespretnim rukama malene devojčice trudila sam se da i ja rasučem testo. Imala sam sreće da je moja baka bila domaćica za primer, pa sam mogla da učim od majke i  bake. Kada sam se udala, samo sam nastavila da usavršavam svoje znanje i razmenjujem iskustvo sa svekrvom. Svekar je zasadio heljdu i to među prvima u našem okruženju. Tada sam isprobavala recepte i sa heljdom“, kaže nam ova mlada, uporna i istrajna Piroćanka.

Tokom godine koja je za nama, može se pohvaliti da je od NSZ-a dobila sredstva za samozapošljavanje, kao i da je njen biznis plan dobio maksimalan broj poena.

„Pekaru sam zamislila kao porodični posao. Suprug Nenad je moja velika podrška i  radi dostavu, a oko pakovanja mi pomogne svekrva“, ispričala nam je naša sagovornica Valentina.

Foto: Privatna arhiva