Da li je ovo pobeda? Ljudi će moći i dalje da svoju stoku poje na Rupskoj reci. Govedari će moći da piju vodu. Deca, će nastaviti da se rashlađuju u letnjim danima i hvataju pastrmke rukama. Vinogradari i ratari da računaju na svoje prinose. Neki novi mladi ljudi, da računaju na zaboravljenu dedovinu u neizvesnoj budućnosti koja sledi.

A razlog svemu ovome je pristiglo obavešetenje:

Odeljenje republičke urbanističke inspekcije je donelo predmetno obaveštenje da izdata Građevinska dozvola za izgradnju minihidrocentrale „Besko“ u Dadincu više ne važi.

U ime svih nas hvala građevinskom inspektoru dipl. ing. Gordanu Milenkoviću što je svojim potpisom dokazao da je moralni kodeks struke iznad ličnih interesa pojedinaca. Ovim nas je ohrabrio da još uvek postoje i oni drugi ljudi, neimari, koji grade i čuvaju za vreme koje tek trebada dođe.

Ovim dopisom bi trebalo biti stavljena tačka na muku seljaka sela Dadinca.

A da li je tako, i da li će biti tako videćemo u danima koji dolaze jer mi njima više ništa ne verujemo. Iz tog razloga zahtevamo da opština Vlasotinca poništi postojeću građevinsku dozvolu „Besko“, firme čije ime ne želimo da spomenemo.

Bitka za Vlasinu je u prethodnih dve godine vodila pravnu borbu za očuvanje reka na području Vlasine kao regije. Suočavali smo se sa lažima predstavnika opštine Vlasotinca i Crne Trave. Nisu računali da u našim redovima nema stranački uhlebljenog i neobrazovanog sveta. Predstavnici investitora nisu došli na dve javne rasprave. Bojali su se jer smo imali stručne argumente naspram njihovih falsifikata Studije o zaštiti životne sredine koje se u  Kragujevcutipski štancujuod jedne firme. O kakvim je ljudima reč govori činjenica da čak u svojim studijama ni pažnju ne obraćaju  koje vrste riba žive u planinskim, a koje u ravničarskim rekama.

Pokušali su da zaobiđu javnu raspravu.

Da omalovaže stručna mišljenja inžinjera i prirodnjaka. Očito da bi ovog puta bio prevelik ulog.

I zato zemljaci i građani Srbije ne odustajte.

Zemlja je naša i nije na prodaju. Bilo da je u pitanju Brezjak, Nedeljice, Praljine, Bor, Svrijiške planine, Vlasina, Fruška Gora, Goč…ili bilo koje mesto u Srbiji. Nas možda nema dovoljno, ali nemamo gde pobeći i ostaje nam da se borimo dok se i poslednji glas čuje. Naši su grobovi ovde.

Ovo je tek početak. Šta će biti dalje, videćemo.

Mi stati nećemo.

Saopštenje : Bitka za Vlasininu