Dejan Ivanović iz Moštanice kod Vranja se posle pet godina pauze ponovo vratio poljoprivrednoj proizvodnji i to zahvaljujući stručnjacima vranjske Poljoprivredno savetodavne i stučne službe, uz čiju pomoć ostvaruje željene prinose i uvećava svoj kapital.

On je od poljoprivredne proizvodnje, poput mnogih u vranjskom kraju, digao ruke jedne godine kada je sa 200 ari požnjeo jedva tridesetak džakova žita. Tada mu je mlađi sin rekao ili da nešto promeni u proizvodnji, ili da je batali.

Dejan je poslušao sina i punih pet godina gotovo da nije obrađivao zemlju. A onda je jedan slučajan odlazak sa prijateljem u vranjsku Poljoprivrednu službu promenio sve.

Stručnjaci koje je tamo zatekao su ga za veoma kratko vreme, obećavši mu visoke prinose, ubedili da obnovi proizvodnju.

Te prve godine na nekim od svojih parcela zasejao je ogledne žitarice.Proizvodnju su od setve do žetve pratili poljoprivredni stručnjaci i rezultati nisu izostali. U žetvi je ostvario prinose od 4,5 tona po hektaru. Svih tih meseci on je učio od njih kako se postižu visoki prinosi .

Kada je to naučio on je odmah krenuo sa obnavljanjem poljoprivredne mehanizacije. Kupio je sve što mu je bilo neophodno za obradu zemlje,počevši od žitnog kombajna pa do najsitnijih poljoprivrednih mašina. Sam je napravio traktorsku prikolicu i još neke alatke koje su mu olakšavale rad na njivi.

Uporedo sa tim on je pravio planove kako da u svom gazdinstvu zaokruži proizvodnju. Tako je u ekonomskom dvorištu sam sazidao svinjac za čuvanje 25 tovljenika koje redovno othrani kukuruzom i pčenicom koje proizvede na svom imanju.

„Otkako sam počeo da navodnjavam kukuruz dobijam željene prinose. Ove godine sam ostvario petnaest tona po hektaru. Njive sam zasejao KWS sortama iz Fao grupe zrenja do 600 sa kratkom vegetacijom. Kukuruz sam polivao pet puta i potrošio negde oko 200 tona vode. Kada pogledam da su neke moje komšije na 10 ari ostvarili prinose od 300 kilograma kukuruza vidim koliko se meni to isplatilo”, priča Dejan.

Razmišlja o uvođenju GlobalGap sistema

On na svom imanju proizvodi i krompir i papriku na četrdeset ari gde sadi isključivo ogledne i autohtone sorte paprike pogodne za spremanje ajvara i druge specijalitete. Iako je ova godina bila izuzetno teška za proizvodnju povrtarskih kultura on je sa paprikom ostvario prinose od desset tona po hektaru. Planirao je petnaest ali su mu visoke temperature koje su na paprici stvarale ožegotine umanjile rod. U delu parcele gde je zasadio oglednu papriku imao je problem sa bakterijskom plamenjačom. Zahvaljujući supruzi koja je primetila ovu bolest uspeo je da je na vreme spreči.

„Celokupan rod prodao sam na kućnu adresu svojim mušterijama i zbog toga sam prezadovoljan. Nikada svoju papriku nisam rekalamirao. To su umesto mene radile moje mušterije koje su prepoznale kvalitet. To redovno postižem na plodnoj moravskoj ravnici bogatoj vodom koju sam pronašao na dubini od nekih šet metara. Problem sa krticama i poljskim miševima rešio sam uz pomoć mog psa Žuće koji ih redovno potamani kad god zađe među korenovima paprike. Ove godine sam seme autohtone paprike koje proizvodim poslao vlasniku semenarske kuće iz Velike Plane, koji želi da napravi sortu koju bi zaštitio na tržištu“, ističe Dejan.

I sada kada je sa suprugom i dvojicom sinova priveo kraju jesenje poljoprivredne radove i prodao svoje tovljenike dugogodišnjim mušterijama po ceni koja mu omogućuje željenu zaradu, on već sada pravi planove za narednu proizvodnu sezonu.

U njegovoj glavi se već nalazi nacrt za izradu mlina za mlevenje kukuruza u klipu i klipne prese za pravljenje briketa od živinih ostataka. Ovu svoju zamisao sigurno će realizovati onda kada bude imao malo više slobodnog vremena.

On puno razmišlja i o uvođenju GlobalGAP sistema u proizvodnji koji mu može omogućiti bolji plasman robe i cenu koja prati troškove proizvodnje.