Jurio ga, stigao, udario ga, pao je i dok je bio na zemlji nastavio da ga tuče, priča Miodrag Petković, otac devetogodišnjeg dečaka nad kojim je, kako tvrdi, komšija izvšio nasilje, posle dečje svađe, mada taj komšija, Dejan Đorđević kaže da mališana nije „ni pipnuo“.

Ovaj slučaj dogodio se juče oko 12,45 sati kada je Miodragaov sin krenuo sa drugovima u školu. Roditelji mališana nisu ni slutili šta se u tom momentu dešava.

A evo kako je saznao Miodrag Petković, koji ni pred našim kamerama nije mogao da sakrije suze:

Komšije su ispričale da je dečak najpre bio skamenjen od straha, a počeo da plače i doziva oca tek kada su ga te komšije uvele u svoju kuću kako bi ga smirile. Bio je, kažu, „sav natečen od šamaranja“. Odmah posle razgovara sa komšijom, Petković je otišao da vidi u kakvom je stanju njegov sin i bio – šokiran.

Roditelji su dečaka odveli u Službu urgentnog centra Opšte bolnice Leskovac. Imao je crvenilo i modrice po skoro celom telu, a njegovo psihičko stanje je bilo očajno.

„Povraćao je i piškio na dva minuta, pa su pozvali i psihijatra da popriča sa njim. Ni žena psihijatar nije mogla da zadrži suze, toliko je scena sa našim istraumiranim sinom bila potresna“.

Povrede su okarakterisane kao lakše jer nije bilo preloma, mada nije jasno kojim instrumentom se mere psihičke povrede.

„Pored lekova protiv bolova, lekari su mu prepisali bensendin od 1,5 miligrama s upustvom da ga pije dva puta na dan, kao i bedoksin. Uprkos tome, on je noćas imao more i dalje je mokrio često. Veoma smo uplašeni jer se bojimo kako će prebroditi strah. Kažu da što više moramo da razgovaramo s njim i da mu odvlačimo pažnju“, jada se otac.

Pre nego je Petković podneo krivičnu prijavu protiv komšije, prijava je stigla njemu.

S druge strane, Dejan Đorđević tvrdi da devetogodišnjaka, druga svog sina, nije ni pipnuo.

„Sve su to laži. Nisam ga pipnuo. Sapleo se i pao i verovatno otuda crvenilo. Sve su snimale kamere, a imam i svedoke da je njegov otac meni pretio“, kaže. Na pitanje novinara Jugmedie da li je jedan od svedoka njegov brat, on je spustio telefonsku slušaliciu.

A sve je počelo dan ranije kada se četvoro mališana, vraćajući se iz škole zadirkivalo oko nekih devojčica.

Slučaj se dogodio na poljanici, puteljku, odnosno, prečici do škole, daleko od kućnih kamera

„Meni je te večeri sin ispričao da ga je njega i još dvojicu drugova kišobranom udarao Đorđevićev sin posle zadirkivanja. Jednog od njih je baš jače udario po glavu. Smirio sam sina govoreći mu da su dečja posla i da izbegava zadirkivanje, ne sluteći da će to vršnjako verbalno, pa i fizičko nasilje, da se pretvori u nasilje nad mojim sinom od strane odraslog čoveka, velikog i krupnog kao grmalj“, jada se otac mališana, koji 20 godina radi kao član obezbeđenje u jednoj državnoj instituciji.

Dejan Đorđević dopunjava priču. „Posle tog zadirkivanja, sutradan je komšijin sin udario mog sina i on se vratio kući plačući. Tada je neko trebalo da vidi moje dete. Reagovao sam tako što sam hteo da ga upozorim da više ne udara mog sina, a oni su me napali da sam ga tukao“, priča Đorđević protiv koga je Petković tek sinoć, kada su završeni svi pregledi, podneo krivičnu prijavu. Izjave su dali i svedoci nemilog događaja.

Iako veoma potresen, Petković smatra da je ceo slučaj mogao da se predupredi.

„Ja bih na njegovom mestu pozvao komšiju i zamolio ga da skrene pažnju na ponašanje svog deteta, ako je tačno da je moj sin udario sutradan njegovog. Trebalo je, kada se vrate iz škole, da ih okupimo i razgovaramo sa njima, pomirimo. Ali ono što je sigurno, ja nikada ne bih išao da bijem tuđe dete i da sam delim pravdu, a kamoli da nečije dete bukvalno pretučem“, priča otac mališana, koji će nekoliko dana odsustvovati iz škole dok se rane na srcu ne zaleče.