LESKOVAC – U Leskovačkom kulturnom centru održana je promocija zbirke pesama „Put do kuće“ autora Dragana Tasića, objavljena posthumno u izdanju beogradske „Čigoje“.
Književni kritičar, esejista, prevodilac i pesnik Dragan Tasić, spada u najznačajnije književne pojave ne samo na jugu Srbije već i u srpskoj književnosti“, rekao je Jovica Stojanović, antropolog i recenzent ove zbirke.
Po njegovom sudu ova zbirka nije uteha već predstavlja pesnikovu zabrinutost nad svetom gde se, kako kaže – pesnički um i imaginacija preziru. „Ovde je Tasić pesnik koji peva o svetu čiji su razlozi za postojanje sve tanji“, zaključuje Jovica Stojanović.
O prevodilačkom radu Dragana Tasića govorio je profesor Dušan Janjić a o njegovom bogatom književnom radu govorili su Saša Stojanović i Dragan Radović.
Zbirka „Put do kuće“ je Tasićeva četvrta knjiga poezije a objavio je i dve knjige eseja i prepev pesama Oskara Miloša sa francuskog za koji je dobio književnu nagradu – plaketu „Žak Konfino“.
Dragan Tasić je umro prošle godine a za sobom je ostavio još nekoliko dela koja čekaju da budu objavljena među kojima, po rečima Saše Stojanovića, još jedan njegov prevodilački poduhvat ovoga puta francuskog klasika Pola Buržea.
(Kraj)bdi
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Gospodina antropologa poznajem. Imala sam čast razgovarati lično. Bliže me je upoznao sa svojim stvaralaštvom.
Cao ema! 🙂 🙂 🙂
Pa to ste Vi?
Konacno ste nas se ponovo setili i malo svratili. 🙂
Jesmo li mi to Vas mozda nesto naljutili? ❓
Taman posla, nisam ljuta! Zadovoljstvo je moje!!! Prepoznala sam davnašnjeg poznanika, skoro prijatelja, sa kojim sam imala neobične razgovore o njegovom pogledu na žene davnih godina. Kao takav mi ostao u sećanju. Mislim da sam nešto tada i sporila. Danas ne sporim ništa. I nikog. Retke su prilike da srećem ljude poput njega. Ranije smo se sudarali po štamparijama, agencijama za pripremu za štampu, kod dizajnera, znate. Evo sad videh čoveka na slici, pa se obradovah. Džaba mu ja mašem, kad on mene ne vidi. Ma zaboravio me 100%. A i kako da me se seti posle 100 godina taj gospodin, beše Stojanović, antropolog, da.
Zao mi je sto ne mogu da budem od koristi.
Ne poznajem uvazenog gospodina antropologa.
Od svih prisutnih na gornjoj fotografiji, dobro poznajem samo gospodina „Kupenog petla“, ali ne verujem da Vas on zanima.
Ipak, pokusajte da podsetite gospodina na sebe. Ne verujem da Vas je zaboravio.
Ubedjen sam da takva opcija, uopste ne postoji kao mogucnost.
Primetila sam, ako mi dozvolite da primetim, da ste se u par i više navrata sudarili vremenski sa nekim danas, pa evo i sada. U 22:25 ! Još neko misli na Vas?!
Ne znam hoću li imati prilike da podsetim uvaženog gospodina na sebe, jer nisam jedina kojom je bio inspirisan da prokomentariše stručno odnos muškarca i žene. Da ne bude zabune, tada je i sam bio u društvu jedne izuzetne svoje dame, koja se nemoćno smeškala dok je on mene ubeđivao u neke stručne stavove. Ja se dala nisam. A ni on! To pamtim. A kako je prošla njegova gospođa, to saznala nisam i verujem da mi neće zameriti što ih komentarišem. Ostali su mi ipak u pozitivnom sećanju. Možda, kad bih ga podsetila, da bi se i gospodin meni obradovao. A taj ,,petal“ koji je to gospodin na slici? Ako ne smaram, naravno, nemate Vi vremena da meni dokonoj odgovarate na moje radoznalosti. Razumem Vas sasvim. U potpunosti.
@ema
Da, kao i obicno u pravu ste draga moja ema.
Prvi i najznacajniji od svih tih susreta dogodio se je danas oko 9 casova, 23 minuta i 16 sekundi. Otprilike. 🙂
U stvari sasvim sam slucajno zapamtio vreme, jer u tom momentu umalo nisam dobio neki dijetalni jogurt po sebi. 🙂
A sto se „petlova“ na pomenutoj fotografiji tice, samo je jedan od njih stvarno „kupen“.
Barem meni tako deluje. 🙂
Doručkujete roze šnalice po pekarama sa dijetalnim jogurtom?
Priznacu Vam nesto.
Snalice su za mene zaista veliki izazov.
Obozavam ih.
Skoro da bih mogao da prekrsim uskrsnji post zbog njih.
Da ne zaboravim da ne krijem zadovoljstvo što su se kolege okupile zbog nažalost prerano utihnulog gospodina Tasića, kako bi nam kroz njegova oživljena dela omogućili da i dalje uživamo u njegovoj umetničkoj zaostavštini. Moja skromna, sasvim nestručna poruka: Gospodo, vas je premalo u ovom gradu da bi ste se osipali. Divno je što, misleći na nas, poštujete jedni druge, jer jedino tako udruženi sa nama možete pobediti nepismenost, nekulturu, bezduhovno stanje nacije. A najbolji među vama? Pa svako se odmah izdvoji kao majstor svog zanata što poput zvezde sijalice vine se nebu pod oblakeda nam svetli put, kojim se po Srbiji još uvek ređe ide. Stalno mi odzvanja ona-Domovina se brani lepotom. I pismenošću i kulturom. Nadahnut čovek je lep i kad je ljut i nezadovoljan.
Soul, u Leskovcu i tri su previše, tako da konstatacija da je malo te gospode, nekako, ne stoji.
Postoje i neka silna udruženja pesnika, književnika, pisaca u pokušaju i ko zna šta još, pričali mi drugari, sa naglaskom da se zbog ličnih sujeta slažu „k’o rogovi u vreći“
Verujem da ima istine u tome a možda i đura koji skoro na svako pitanje ima pravi odgovor zna nešto o tome, pa bi mogao da se izjasni ima li takvih udruženja u Leskovcu i koliko ih je. Šest-sedam ili devet?
Gledam ovu sliku pa me prosto čudi da „prva žena predsednik“ nije uslikana u prvom redu i da o knjizi ne govori ona druga ispod ove prve po rangu u nekom od gradskih udruženja.
Šteta što se ne vide ljudi iz poslednjih redova, imao bih dokaz da sam, osim leskovačkih kafana, počeo da posećujem i ovakve manifestacije.
Postovana redakcijo
Dugo sam trpeo i potiskivao, ali sada zaista moram da Vas upitam nesto?
Gledajuci vremena objavljivanja komentara, bar kada su u pitanju pojedini komentatori, sticem utisak da Vi ocigledno imate pokvaren sat u redakciji. ❓
Mene zaista interesuje, u cemu je tajna ove cudne sinhronizovanosti?
Druga mogucnost, osim one koju sam naveo, mi uopste ne pada na pamet. ❓ ❓ ❓