Sva vrata na železničkoj stanici u Leskovcu, jednoj od najlepših u Srbiji, su zaključana. Kroz staklo se unutra vide klupe i prazan, ali čist prostor. Biletare su zatvorene, službenika nema, a nema ni naroda. Ova stanica ne radi više od godinu dana. „Ne pokušavajte, sve je pod katancima. Pređite sa druge strane, možda nekog i nađete“, kaže čovek sa smeškom dok zatvara vrata automobila na urednom parkingu ispred železničke stanice, koja je zidana kao Skadar na Bojani, i naglo završena tik pošto je krajem devedesetih prošlog veka svečano otvorio Slobdan Milošević. „To kako živite ne treba da vam kažu Sienen i Dojče vele, to vam kažem ja, vaš predsednik“, jedina je rečenica koja mi je ostala u glavi sa tog „veličanstvenog“ skupa u Leskovcu gde su službenici naterani da do dođu i aplaudiraju. Ruku na srce, stanica je, posle one propale, zaista plenila svojom lepotom, a mi smo se i … Nastavi sa čitanjem Pruga bez vozova, stanica bez ljudi