Svetski mediji prenose da je jedno malo kliničko ispitivanje u Sjedinjenim Državama, i studija objavljena u The New England Journal of Medicine pokazala je da je dostarlimab – ekperimentalni lek protiv raka – pokazao efikasnost kod svakog pacijenta obolelog od raka debelog creva – od ukupuno njih osamnaest, koliko ih je učestvovalo u ispitivanju – prenosi Njujork tajms.

Rezultati istraživanja su neverovatni, kažu autori studije, a rak nije uočen ni kod jednog obolelog pacijenta ni na jednom od najmodernijih dostupnih pregleda. Autor studije dr Luis Diaz iz Memorijalnog centra za bolesti kancera “Sloun Ketering” rekao je da ne zna ni za jednu drugu studiju u kojoj bi tretman “potpuno izbrisao rak kod svakog pacijenta”.

“Verujem da je ovo prvi put da se tako nešto dogodilo u istoriji istraživanja kancera”, rekao je dr Dijaz.

Dr Alan Vinuk, specijalista za kolorektalni karcinom (rak debelog creva) na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da takođe misli da je ovo prva potpuna remisija kod svakog pacijenta učesnika studije.

“To je nestvarno”, rekao je dr Vinuk.

Pacijenti koji su učestvovali u studiji ranije u toku lečenja suočili su se sa iscrpljujućim tretmanima – hemoterapijom, zračenjem i drugim teškim tretmanima. U studiju su ušli misleći da će, kada se završi, morati da se ponovo podvrgnu sličnim zahvatima, jer niko nije očekivao da će tumori nestati. Umesto toga, usledilo je prijatno iznenađenje – nije bilo potrebe za daljim lečenjem.

“Bilo je mnogo suza radosnica“, rekla je dr Andrea Čerček, onkološkinja u Memorijalnom centru za bolesti kancera “Sloun Ketering” i koautorka studije.

Međutim, dr Vinuk kaže i da nije bilo komplikacija i neželjenih dejstava tokom korišćenja terapije, što je još jedno prijatno iznenađen. Kako kaže, u proseku, jedan od pet pacijenata ima neku vrstu nuspojava na lekove kao što su dostarlimab. Lek je davan svake tri nedelje tokom šest meseci i koštao je oko 11.000 dolara po pakovanju. Dostarlimab deluje tako što demaskira ćelije raka, omogućavajući imunološkom sistemu da ih identifikuje i uništi.

Dok se većina neželjenih reakcija lako kontroliše, između tri i pet odsto pacijenata koji uzimaju slične lekove imaju neželjena dejstva poput osipa, otežanog gutanja i žvakanja… Dr Vinuk smatra da odsustvo značajnih neželjenih efekata znači “ili da studija nije obuhvatila dovoljno pacijenata ili da su, na neki način, ovi karcinomi jednostavno drugačiji“.

U uvodniku koji prati rezultate istraživanja, dr Hana Senof sa Sveobuhvatnog centra za bolesti raka Univerziteta “Linberger” iz Severne Karoline, koja takođe nije bila uključena u studiju, opisala je ishod istraživanja kao “malu, ali ubedljivu pobedu“. Ona je, međutim, dodala da u ovom trenutku nije poznato da li su pacijenti zaista izlečeni.

“Vrlo malo se zna o vremenu potrebnom da se sazna da li je potpuni klinički odgovor na dostarlimab jednak izlečenju“, naglasila je dr Senof.

Inspiracija za studiju terapije protiv raka debelog creva došla je iz kliničkog ispitivanja koje je dr Dijaz vodio 2017. godine, za potrebe farmaceutske kompanije Merk. Studija je uključivala 86 osoba sa metastatskim karcinomom koji je nastao u različitim delovima tela. Ipak, kanceri kod ovih pacijenata su imali mutaciju gena koja je sprečila ćelije da poprave DNK oštećenje. Ove mutacije se javljaju kod četiri odsto pacijenata obolelih od raka.

Pacijenti su tokom pomenutog ispitivanja uzimali merkov lek pembrolizumab, tokom dve godine. Tumori su se smanjili ili stabilizovali kod oko jedne trećine do polovine pacijenata, dok su nestali kod deset odsto učesnika ispitivanja. Ovi razultati su naveli autore da se zapitaju – šta bi se dogodilo ako bi se lek koristio mnogo ranije, pre nego što se kancer proširi po telu.

Odlučili su da ispitivanje sprovedu na pacijentima sa lokalno uznapredovalim karcinomom debelog creva – tumorima koji su se proširili na deo debelog creva (rektum), a u nekim slučajevima i na limfne čvorove, ali ne i na druge organe. Autori su takoše primetili da hemoterapija ne pomaže pojedinim pacijentima koji su imali iste mutacije koje su uticale na pacijente u ispitivanju iz 2017. Umesto da se tumori smanjuju tokom lečenja, oni su rasli u području debelog creva. Autori su zaključili da bi imunoterapija sa inhibitorom kontrolne tačke – poput leka pemobrolizumab ili sada dostarlimba – omogućila takvim pacijentima da izbegnu hemoterapiju, zračenje i operaciju.

Dr Dijaz se konsultovao sa kompanijama koje proizvode inhibitore kontrolnih tačaka da li bi sponzorisale ovo malo ispitivanje, ali su ga mahom odbili sa obrazloženjem da je suđenje previše rizično. Tek, mala biotehnološka firma Tesaro pristala je da sponzoriše studiju, a Tesaro je u međuvremenu kupila veća farmaceutska kompanija GlaxoSmithKline. Dr Dijaz ih je čak podsetio na studiju na kojoj radi, jer su novi poslodavci zaboravili da je ispitivanje u toku.

Njihov prvi pacijent je bila Saša Rot. Prvi put je primetila rektalno krvarenje 2019. godine, ali se inače osećala dobro. Tokom sigmoidoskopije, prisetila se, njen gastroenterolog je rekao: “Ne. Nisam ovo očekivala!”

Biopsija je potvrdila.

“To je definitivno rak.”

Trebalo je da započne sa hemoterapijama na Univerzitetu “Džordžtaun”, ali je njen prijatelj insistirao da prvo ode na preglede u Memorijalni centar za bolesti kancera “Sloun Ketering”. Doktori su joj saopštili da njeno stanje tumora uključuje i mutaciju zbog koje je malo verovatno da će dobro reagovati na hemoterapiju. Ispostavilo se, međutim, da je Rotova imala pravo da učestvuje u kliničkom ispitivanju čiji su rezultati sada aktuelni. Da je započela hemoterapiju, ne bi ispunjavala uslove.

Ne očekujući potpun odgovor na dostarlimab, Saša je planirala da se preseli u Njujork na terapije zračenjem, hemoterapiju a možda i operaciju. Da bi sačuvala svoju plodnost nakon isčekivanog tretmana zračenjem, čak su joj uklonili jajnike i vratili ih ispod rebara. Međutim, do zračenja nije ni došlo. Stigli su rezultati ispitivanja. Nije bilo potrebe za daljim lečenjem. Nije bilo ni najmanjeg znaka da je kancer prisutan.

“Rekla sam svojoj porodici, ali mi nisu verovali”, priseća se Saša.

Dve godine kasnije, i dalje nema ni traga od kancera.