Psi i mačke koji budu dovedeni na vreme kod veterinara se spase i prežive, ali neki uginu i to zavisi od jačine otrova. Najveći problem je u tome što se, ne samo ne dovedu na vreme, već čekanje u smislu da li će mu biti bolje. To je najveća greška koju vlasnici čine kod trovanja pasa ili mačaka, umesto da što hitnije dovedu ljubimca kod svog veterinara, kaže u razgovoru za juGmediu doktorka veterine Katarina Gojković iz ambulante “Đura vet” Leskovac.

Problem je i u tome, kaže, što ljudi greše i daju “narodni lek” – mleko. Postoje otrovi čije dejstvo se pojačava davanjem mlečnih proizvoda, upozorava veterinarka.

Ona ističe da se u  jednom do pet slučajeva mesečno u ambulantu  dovedu psi ili mačke kod kojih postoji sumnja na trovanje.

“Veliki problem je i  kada se nađe zatrovani pas ili mačka je što niko ne zna ko je nadležan u takvim slučajevima. Što se zakonske regulative tiče, sve je uređeno kako treba, ali na terenu imamo problem. A nadležni da izađu na lice mesta jesu Komunalna i Veterinarska inspekcija, a takođe i policija jer je ovo i protiv javnog zdravlja”, kaže Gojkovićeva.

Kada je pas već mrtav veterinari ne mogu u dijagnozi da  napišu da je on otrovan, već samo da izraze sumnju  dok se ne uradi laboratorijska analiza. Nakon toga, najčešće uslede prijave protiv NN lica i na kraju se i ne utvrdi ko je počinilac, u većini slučajeva.

“Trovanja pasa koji se kod nas dovode uglavnom su, namerna, recimo otrov na parčetu kobasice i slično”, kaže naša sagovornica.

Simptomi trovanja kod pasa i mačaka

Ako  ljubimac nije bio u vašem vidokrugu neko vreme i primetite da se neuobičajeno ponaša nakon toga obratite pažnju na sledeće simptome. Kod lokalne manifestacije primećuje se obilna salivacija i curenje pljuvačke, kijanje, kašalj. Najčešće otrovna supstanca vrlo brzo pređe u želudac i simptomi se pojave u zavisnosti od jačine otrova u roku od nekoliko minuta do par sati. Tako mogu biti nervni: grčevi, drhtanje, kočenje ekstremiteta, gubitak svesti ( često kod pesticida, herbicida, insekticida).

Takođe,  mogu se pojaviti i sledeći simptomi : povraćanje, proliv, letargija, plitko disanje, kašalj. Kod trovanja rodenticidima( otrovi za miševe i pacove) dolazi do poremećaja krvarenja kao i  do masovnih krvarenja unutar organizma ili pojave krvarenja iz nosa i sluznica.

Mačke su ređe žrtve trovanja

“Trovanje mačaka se često dešava zato što ih  ljudi tretiraju  sredstvima protiv buva za pse, a  koja su otrovna za njih. Mačke imaju izraženije čulo mirisa i teško će uzeti nešto što je otrov. I kod mačaka je bitno da se reaguje od pojave simptoma u prvih sat vremena. Međutim, kada su u pitanju neki jaki otrovi, tu nemate vremena za intervenciju nekada ni pet minuta”, ocenjuje Gojkovićeva.

Ona dodaje da se mačke u seoskim sredinama uglavnom slučajno otruju, dok u gradu ima više namernih trovanja ovih životinja.

“Većina  otrova koji se koriste za pse ili mačke mogu biti veoma opasni i za decu koja mogu da dođu u kontakt sa njima. Vrlo često se dešava da pse truju oko škola, dečjih igrališta”, navodi Gojkovićeva.

Šta je sve otrov za pse ili mačke

Gojkovićeva naglašava da  najčešći  otrovi kod slučajnog otrovanja životinja potiču iz domaćinsta ili dvorišta: trovanje rodenticidima – otrovi za glodare, zatim razređivačima i produktima nafte kao što su benzen, terpentin, benzin, kerozin.

Moguće je i trovanje arsenom i drugim teškim metalima kojih ima u lakovima za drvo, herbicidima, pesticidima, sredstvima za čišćenje. Postoji i trovanje antifrizom, zatim  lekovima u koje spadaju antidepresivi, antiepileptici, lekovi protiv bolova – paracetamol, ibuprofen, acetaminofen, aspirin. Jednako opasno je i trovanje hranom ili sastojcima koji se nalaze u hrani za ljude: kofein, ksilitol ( zvake) grožđe, čokolada, gljive, luk.