Šta je kultura? Sve što je atribut života, od uma i mašte pa do fizičkog zdravlja, sve je element i medijum kulture, ali ona sama nešto je drugo. Oplemenjivanje čoveka – to ima hiljade stepena, oblika, svrha. Isidora Sekulić, O kulturi Kultura je svuda oko nas, iako je najčešće nismo ni svesni.

Ona predstavlja ono što čitamo, gledamo, radimo, mislimo, pričamo, jedemo… Jednostavno u svemu možemo naći kulturu. Bez nje ne bismo imali jezik, običaje, verovanja koja bi nas spajala sa drugim ljudima. Kultura je zasnovana na čovekovoj sposobnosti da stvara, što ga razlikuje od životinja. U ljudskom životu, pored njegovih osnovnih potreba, postoji i potreba za stvaranjem.

Kultura je izuzetno širok pojam i obuhvata (u najširem smislu) sve ono što je čovek stvorio, a čega u prirodi pre toga nije bilo. Kulturno nasleđe podrazumeva dobra koja su nasleđena od prethodnih generacija ili koja nastaju u sadašnjosti, a imaju specifičnu vrednost za ljude i treba da budu sačuvana za buduće generacije. Kulturno nasleđe je najbolji izraz identiteta neke zajednice. Svako od nas treba da se trudi da sačuva ono što može.

Briga o kulturnom nasleđu predstavlja jedan od najbitnijih ciljeva svih nas, ako želimo da bolje razumemo prošlost, živimo sadašnjost i gradimo budućnost. Ono veoma je važno za očuvanje identiteta, takođe ima i veliki turistički i ekonomski potencijal.

Nažalost, svedoci smo sve većeg propadanja kulture, kulturne baštine, sećanja. Počeli smo da zaboravljamo. Postali smo nezainteresovani. Mnoga kulturna dobra u Srbiji propadaju, ne samo kulturna dobra već i sistem vrednosti. Razlog propadanja jeste nedostatka istorijske svesti o značaju kulture i nemar. Mnogi spomenici kulture su ili ruinirani ili srušeni.

Osvrnimo oko sebe, pogledajmo kako je to kod nas, ne moramo dalje da gledamo, dovoljno je da zavirimo u naše mesto Vlasotince.

Pođimo od Starog groblja, to jest od Spomenika palim borcima i žrtvama fašizma, koji se nalazi na takvom mestu da dominira gradom. On predstavlja jedan od najmonumentalnijih spomenika u našem gradu, koji je podignut 1975. godine. Spomenik je osmislio dr Bogdan Bogdanović, koji je projektovao niz spomenika širom SFRJ. Ono što danas prvo zapada za oko, kada dolazite do spomenika, jeste đubre, koje okružuje spomenik. Zatim, nastupa nešto još gore, a to su grafiti koji se nalaze na glavnom spomeniku i na ponekom sporednom. Treba imati poštovanja za poginule, a pre svega poštovanje i prema sebi.

Vlasotinačka spomen-česmu, javni spomenik posvećen rodoljubima palim u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1809. do 1918. godine. Inicijativa za njegovu izgradnju potekla je od dr Radula Velaševića. Spomenik je podignut 1932. godine na glavnom gradskom trgu. Projekat spomenika čuva se u Arhivu Jugoslavije u zbirci planova arhitektonskog odeljenja Ministarstva građevine, a potpisao ga Nikolaj Krasnov 1931. godine. Za sada, spomenik se nalazi u dobrom stanju. Međutim, 2016. godine jednog jutra spomenik je dobio novi ukras. Srećom taj ukras je brzo uklonjen, jer se spomenik nalazi u centru grada. Jedna topla preporuka, to bi moglo da se uradi i sa

Spaskina kuća se nalazi na levoj obali reke Vlasine i pripadala je porodici Stavre Krainčanića – Spaske. Građena je posle 1880. godine. Posle renoviranja objekta pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, izvesno vreme bio je u vlasništvu građevinskog preduzeća Crna Trava i nosio je naziv Vinska kuća. Međutim, 2007. godine prodat je privatnom licu. Danas, taj objekat je prepun grafita različitih poruka. I pored toga što se nalazi na lepom, ova kuća se nalazi u jako lošem stanju.

Ovo su neki od najočiglednih primera kako polako propadamo, u pogledu kulture. Ovde je problem u nama mi moramo da se menjamo, jer ako ovako nastavimo da poštujemo poginule i neke značajne objekte za istoriju, od nas neće ostati ništa. Ljudima treba podići svest o očuvanju, jer mnogi to i dalje ne shvataju ozbiljno.

Svako od nas može da da mali doprinos očuvanja identiteta svog mesta time što će barem suzdržati od njihovog uništavanja. Svi zajedno trebamo da se potrudimo da sačuvamo kulturu i njeno nasleđe od zaborava, jer na taj način spašava se raznovrsnost kulture. Izgubimo li kulturu izgubićemo sebe (polako počinjemo).

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva