Damir Zubić, radnik fabrike “Elrad” iz Vlasotinca dobio je opomenu pred otkaz zbog povrede radne discipline jer je umesto jednog parčeta pice u fabričkoj menzi pojeo dva, a u izrečenoj opomeni stoji da će, ako to još jednom učini u roku od 6 meseci, bez prethodne opomene, dobiti otkaz.

Ovakav slučaj nezabeležen je do sada u brojnim vlasotinačkim i leskovačkim fabrikama, ni stranim ni domaćim.

Ovaj radnik koji radi 14 godina u “Elradu” i za koga kolege kaže da je “besprekoran”, priznao je “krivicu”, objašnjavajući da radi veoma težak posao, odnosno, da dnevno prenese po 300 ramova, svaki težak po 8 kilograma, i da mu je potrebna energija za tako težak rad, te da je tog dana “baš bio gladan”.

“A drugo parče pite uzeo jer je video da su tog dana operateri uzeli drugi obrok”, objašnjava za JuGmediu njegova supruga Liana Galstyan , radi manuelni posao u “Elradu”.

Taj slučaj je toliko otišao daleko da su se u njega uključili i glavni menadžeri, pa je bračni par, da bi se spasao muka, bio prinuđen da zatraži mišljenje nutricioniste koji je napisao da je Damiru, inače čoveku krupne građe, za jedan obrok potrebno najmanje 5 do 6 parčeta pice, a ne jedno parče “koje stane u tri zalogaja”.

“Tada su se ućutali, hajka je prestala, ali sada se sreće sa nečim drugim, sa izbegavanjem kolega jer se strogo vodi računa ko s njim priča u fabrici. Ja mislim da je to neka vrsta mobinga”, ocenjuje.

Uprkos skoro celodnevnim pokušajima, izjavu povodom ovog slučja nismo mogli da dobijemo iz “Elrada”. Na telefonu centrale se satima niko nije javio, ali uspeli smo da dođemo do jednog od menadžera koji kaže da sa takvim slučajem nije upoznat, te da u Elradu ne postoji mobingovanje radnika već velika sloboda, ali za nas je za izjavu uputio na kadrovsku službu. Međutim, ni tamo se niko nije javljao, pa smo tako ostali uskraćeni za drugu stranu.

A sve je počelo upravo zbog Liane (54), Jermenka koja je spletom okolnosti završila u Vlasotincu i koja ima dvoje dece i u srećnom je braku s Damirom.

Ona je naime, kako priča, 8. juna 2018. godine pala na trotoar ispred fabričke kapije, dolazeći na posao, i zadobila uzdužni prelom nadlaktične kosti i kontuziju glave.

“Posle tromesečnog lečenja vratila sam se na posao, ali posledice su ostale i to ne baš bezazlene”, priča, ne želeći dalje da otkriva posledične bolesti koje je još prate.

Odlučila je da zatraži nadoknadu zbog povrede na radu, odbijena je. Tužila je firmu za teške telesne povrede zadobijenu na radu budući da se, tvrdi, povreda dogodila pred fabričkom kapijom.

“Kada je tužba stigla direktor i iz kadovske službe pretili su indirektno otkazom kako bi me naterali da povučem tužbu. Ja nisam pristala verujući da pravda postoji i da je na mojoj strani”, priseća se.

Videvši njenu upornost, menadžment kasnije, tvrdi, menja stav i nudi joj na ime odštete od 80.000 dinara, uz uslov da povuče tužbu i da stavi potpis ispod teksta da nikada više neće tužiti preduzeće za taj slučaj. Odbila je ovu, kako kaže, ucenu.

“Možda bi ja potpisala, ali sam se bojala da ćemi posle toga dati otkaz”, nastavlja isposvest.

Nažalost, na sudu je uzgubila spor sa gigantom u kome je zaposleno oko 500 radnika.

“Moj advokat me je i pre toga upozorio da ne prolaze tužbe protiv velikih stranih kompanija, ali sam verovala u pravdu. Za sada znam da ono što moram da platim sudu za troškove je 125.000 dinara, a da li će još nešto doći, sigurno je da hoće“, priča ogorčena žena.

Kaže da će tražiti reviziju slučaja, ali presuda se mora platiti. Prima platu od 38.000 dinara i nije u stanju da u celosti  isplatiti dosuđenu sumu pa če tražiti da to učini na rate, ako joj se dozvoli.

“E, otuda je moj muž meta. Meta jesam i ja, uništeno mi je zdravlje, ali sebe manje žalim, više njega. On to nije zaslužio. Niko nije zaslužio”, žali se ova žena na odličnom srpskom jeziku.