Povodom najave o otvaranju još jednog SOS telefona – SOS offis-a u Leskovcu, kao i iznetim neistinama, indirektno na račun ovdašnje organizacije ”Žene za mir, koja u gradu na Veternici ima skoro 30 godina i SOS telefon i koja je i po tome profilisana, usledila je rakcija u vidu saopštenja od strane ove leskovačke organizacija.

”Drago nam je da u našem gradu radi još jedno udruženje koje se bavi podrškom žrtvama nasilja u porodici.  Međutim, napominjemo da nije kolegijalno, nije profesionalno, a ni istinito govoriti da je SOS offis kancelarija prva u Leskovcu, kada SOS postoji bez malo tri decenije, a naročito je pogrešno organizacije koje se bave zaštitom žena nazivati diskriminatorskim. Gospodo iz udruženja U–Tim mame i tate, neprofesionalno, nehumano, a pre svega netačno je svoje sugrađanke nazvati diskriminatorkama”, navodi se u saopštenju ”Žene za mir”.

Obaveštenje o otvarnjujoš jednog SOS telefona u Leskovcu stiglo je upravo od SOS OFFIS-a, čiji je direktor Aleksandar Stanković.

”U gradu na Veternici koju u okviru u pozivu upućenim medijima izneto je nekoliko neistina i na indirektan način organizacija ”Žene za mir” nazvana je diskriminatorskom, što smatramo netačnim, nedopustivim, neprofesionalnim i u najmanju ruku nehumanim”, dodaje se.

Upravo su osnivačice organizacije ”Žene za mir” još pre skoro trideset godina, 1994. godine u Leskovcu osnovale, prvu neprofitnu i nevladinu organizaciju na jugu Srbije, SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja u porodici.  Svoj rad započele su nakon obuke Autonomnog ženskog centra, tako da informacija da se otvara prvi SOS telefon za žrtve nasilja nije istinita.

Od početka 2007. godine, udruženje ”Žene za mir ” postoji kao organizacija usko specijalizovana za pomoć ženama i deci žrtvama nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima, jer su statistike, a na žalost i praksa, pokazale da su u najvećem broju slučajeva žrtve nasilja u porodici i partnerskim odnosima upravo žene i deca.

”Naša organizacija je, dakle, specijalizovana za pružanje podrške ženama i deci, što nikako ne znači da diskriminiše muškarce, već naprotiv. Bilo je slučajeva kada nasilje nad ženama prijavi muškarac (obično brat ili otac), a budući da je naše udruženje koncipirano tako da prvi korak mora da napravi žena koja je žrtva, mi ih upućujemo na institucije, kao što su Centar za socijalni rad, policija i druge. Takođe, imamo par slučajeva da su nam se obratili  muškarci za pomoć. Oni su upućeni na relevantne institucije za pomoć i podršku”, kategorične su ”Ćžene za mir” u saopštenju.

Takođe smatraju da je veoma važno napomenuti i to da su sve saradnice koje rade na SOS telefonu završile akreditovanu obuku Autonomnog ženskog centra o ispunjenju minimuma standarda koje je propisala država Srbija1 za rad na SOS telefonu za pomoć žrtvama nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima.

https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2015/93/1/reg