Na jesen bi  trebalo da bude usvojen Zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta ili dečjem ombudsmanu koji do sada nije postojao u Srbiji, a po kome će, između ostalog, biti strogo sankcionisani roditelji koji fizički kažnjavaju svoju decu, a deca koja rade, s druge strane, mogu da osnuju sopstveni sindikat.

Reč je o Zakonu koji na jedno mesto okuplja sve odredbe iz raznih zakona koje se tiču prava deca, a u obzir su uzete preporuke iz studije o negativnim iskustvima o detinjstvu u Srbiji, koje je sproveo UNICEF uz pomoć psihologa sa Filozofskog fakulteta i Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Uzeta je u obzir i preporuka Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija, gde stoji izričita zabrana fizičkog kažnjavanja dece i upotreba sile kao načina vaspitnog sredstva.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja smatraju da je donošenje ovog zakona bilo neophodno.

“Sve analize koje su do sada rađene pokazale su da postoje problemi u sprovođenju postojećih zakona koja se bave decom i da nisu sva prava svima dostupna“, smatra državna sekretarka u Ministarstvu za rad Stana Božović.

Novi zakon olakšaće posao i centrima za socijalni rad.

Predrag Momčilović, direktor Centra za socijalni Leskovac objašnjava za Jugmediu da će novim Zakonom o pravima deteta biti regulisana njihova prava na jedan sistematizovani način.

„Centru za socijalni rad kao organu starateljestva bitno je da će načela prava deteta biti precizirana, kao i to da će biti jasno definisano koje sve institucije i organi moraju da se staraju o pravima deteta. Mi smo do sada ukazivali drugim institucijama na kršenje, a sada će oni morati po zakonu da štite prava deteta“, ocenjuje Momčilović.

Prava deteta su, pre svega, da ono bude zdravo, obrazovano, voljeno, u funkcionalnim porodicama, informisano i zaštićeno u situaciji kad je očigledno žrtva, ali i u svim drugim situacijama.

„I do sada je bilo zabranjeno zlostavljanje dece i šamar je bio zanemarivanje deteta“ , kaže Momčilović.

On dodaje da i sada dete sa 14 godina ima poslovnu sposobnost, a već sa 15 godina može da sklopi ugovor o radu na poslovima koji su u skladu sa njegovim uzrastom.

„Normalno je i da deca koja rade mogu da se  udruže u sindikate, to je sasvim u redu“.

Posebno, maloletnici mogu da zasnuju radni odnos ako im se odobri brak pre punoletstva.

„Sud je do sada tražio od Centra mišljenje da li može da se sklopi maloletnički brak. Ako im je to omogućeno i sklope brak, dobijaju onda potpunu poslovnu sposobnost već sa 16 godina“, naglašava Momčilović.

Ovim zakonom na primer, predviđeno je da dete od navršene 14. godine može samo da putuje, uz saglasnost oba roditelja, a od 16. godine bez saglasnosti. Dete će moći da učestvuje u donošenju odluka o njegovom zdravlju, pa će tako sa navršenih 15 godina moći da odbije predloženu medicinsku meru.

„Zamenik Ombudsmana je sada zadužen za zaštitu prava deteta, a ubuduće će to biti potpuno samostalna institucija“, naglašava Momčilović.

Kako se predviđa, Zaštitnik prava deteta treba da ima visoko obrazovanje iz oblasti socijalnog rada, psihologije, pedagogije, prava, sociologije i ljudskih prava i mandat će mu trajati pet godina.

Momčilović smatra da dečji ombudsman treba da bude pravnik. „Dužnost će mu biti saradnja između organa državne uprave, bIće kontrolor javne vlasti u poštovanju prava deteta, moći će da pokreće sudske postupke ako neko krši prava deteta i predlaže izmene zakona“., ističe.

Prvi dečji ombudsman postavljen je u Norveškoj 1981. godine i to je podstaklo mnoge države da osnuju ovu instituciju, a do danas dečjeg ombudsmana imaju i zemlje u regionu.