Goran Maksimović, istoričar književnosti i univerzitetski profesor govorio u Narodnoj biblioteci Leskovac o delu Radoja Domanovića na tribini „Domanovićev osmeh“

Satira Radoja Domanovića akutelinija danas nego pre 110 godina

Srpski satiričar Radoje Domanović još nema naslednika u srpskoj književnosti, a satira u njegovim delima aktuelnija i življa je danas u Srbiji nego pre 110 godina, i ne samo u Srbiji već i u svetu jer je politika sva lažna, zasnovna na lažima, licemerju i lažnoj demokratiji, ocenio je večeras profesor univerziteta u Nišu Goran Maksimović, književni kritičar i antologičar, na kjniževnoj večeri Narodne bilbioteke Leskovac, koja nosi ime ovog slavnog srpskog pisca.

Domanvić je, kazao je Maksimović, verovao da književnost može da promeni stvarnost i to je bila jedna od njegovih najvećih motivacija da piše satirične pripovetke. „I, zaista, kada je objavljena ’Stradija“ 1901. i 1902.godine, pošto je prvo objavljena u časopisu, u srpskoj književnosti do data ni jedno književno delo nije uzdrmalo politički sistem kao što je to uradio Domanović. Posle Domanovićeve ’Stradije’, Aleksandar Obrenović nije više kralj, nego karikatura i narod mu se podsmevao“.

Na videu dole pogledajte šta je još ovaj poznati srpski i južnjački književni kritčar kazao na tu temu.

Posle Domanovića, više od jednog veka, na srpskoj književnoj sceni nije nastao pisac koji bi dostojno zamenio ovog velikana. Imali smo Nušića, ali on je bio komediogarf i humorista, imamo Sinišu Kovačevića, sjajnog pisca, ali on nije Domanović.

Na pitanje Jugmedie da li danas, kao u vreme Domanovića, pisci i knjige mogu da menjaju politiku i društvo, odgovor je bio negativan. Na videu dole pogledajte – zašto.

Inače, profesor Maksimović, koga je Predsedništvo SANU imenovalo 2014.godine za načelnika Odseka za jezik i književnost Stručno-naučnog veća Centra za naučnoistraživački rad ove akademije i Univerziteta u Nišu, i koji je autor mnogih knjiga, prošetao je večeras publiku kroz delo Radoja Domanovića, koji je u svom opusu koristio karikaturu, hiperbolu i satiru kao način izražavanja, kao humor i smeh.

Kao njegova najbolja dela izdvojio je „Marko Kraljević po drugi put među Srbima“, alegoričnu „Dangu“, koja i danas otvara „bolnu temu podaništva naroda“, „Mrtvo More“, a za „Vođu“ je kazao da je antologijska priča.

„Sindrom vođe s jedne i podaništvo s druge strane, je velika, univerzalna tema sindroma vođe. S jedne strane imamo slepe vođe, koje nisu dorasle da vode jedan narod i sa druge strane podanički i slepi narod koji je spreman da svoju sudbinu prepusti u ruke onima koji nisu dorasli da ih vode, oni koji nisu sposobni da ih vode na tome putu“.

Vođa i podanici

Ova pripovetka ima svoju predistoriju, budući da je Domanović pisao satiru „Vođa“ da bi ismejavao Nikolu Pašića jer se posvađa s njim zbog političkog opredeljenja i strančaranja Pašićevog.

„„Stradijom“ je želeo da pokaže da je upravo Pašić taj slepac. Međutim, to univerzalno značenje ove  metafore vođe je do te mere prevazišlo vreme i plod svog nastanka da je ova Domanovićeva satira tumačena na različite načine. Jedni su je razumevali kao satiru Aleksandru Obrenoviću, tadašnjem kralju Srbije, kasnije su je poistovećivali sa svim drugim vođama, predsednicima vlada i kraljeva srpskim, pa je ta univerzalna tema čak i u međunarodnim okvirima i stranim književnostima čitana kao da govori o sudbini toga naroda“, istakao je profesor Maksimović.

Nemci verovali da je Hitler junak „Vođe“

„Šesdestih godina prošloga veka na Univerzitetu u Berlinu, na slavističkoj katedri, prevedena je na nemački jezik, obrisano je ime pisca i napravljena anketa među studentima da odgovore kom narodu pripada pisac ’Vođe’. Studenti su stoprocentno odgovorili da pripada nemačkom narodu i da je taj vođa niko drugi nego Adolf Hitler. To je najveća pohvala za jednoga pisca“.

Inače, 1896.godine Domanović je završio studije Filozofko-istorijskog smera na Univerzitetu u Beogradau i 1895 i ’96.predavao u Pirotu srpski jezik i istoriju. Potom je bio profesor u Leskovcu 1896/97. školske godine, a onda u Gimnaziju u Vranju – 1897/98.godine.

„Interesantno je da je on u to vreme bio profesor Bore Stankovića, gimnazijalca. Postoje odlični zapisi i sećanja o Radoju Domanoviću kao izvrsnom predvaču, kao jednom od uzora profesora i kao profesora koji je ’direktno odgovoran’ odnosno, zaslužan zašto je Bora Stanković počeo da piše. To su zapisi pisca iz Vranja.

Leskovački gimnazijalac pokrao Domanovića

„Jednu od svojih priča ’Pozorište u palanci’ Domanović je posvetio leskovačkom životu. U njoj je opisao svoje profesorsko iskustvo u Leskovcu. Kao mladi profesor, imao je ambiciju da sa gimnazijalcima i sa drugim ljudima pokrene pozorišnu trupu, da urade prvu pozorišnu predstavu. Zaista su uradili predstavu ’Boj na Kosovu’ po dramskom komadu Jovana Sterije Popovića. Mladi profeor je uzeo pozajmicu od 500 dinara da bi uložio novac u rekvizite i opremu kako bi predstava uspela. Kada su došli do izvođenja predstave, taj mladi glumac, koji je trebalo da igra cara Lazara i na pozornici imao odlučujuću scenu, da ubije cara Murata, je pobegao na samom početku predstave ukravši sve pare od ulaznica. Predstava je propala, publika je otišla razočarana i nezadovoljna, a ovaj nesrećni profesor i posle godnu dana morao da otplaćuje taj dug“, ispričao je profesor Goran Maksimović.

Posle Leskovca Radoje Domanović vratio se u Beograd i uključio u boemski književni svet.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Neverovatno da na ovaj tekst nema ni jednog jedinog komentara, a naslov je privlačan. Za botove se ne čudim, oni ionako ne znaju ko je Domanović, ali me zanima zašto tkzv opozicija nije iskoristila priliku da poentira, jer Domanovićive Srbija živi i dan danas.

vaš komentar