Brdovito selo Igrište sa tri mahale i sa veselim ljudima jedno je od retkih sela na udaljenosti od 18 kilometara od Leskovca u kome se broj stanovnika nije drastično smanjio u odnosu na popis iz 2011. godine kada ih je bilo 258, iako je subjektivni osećaj meštana da je mnogo ljudi otišlo ili pomrlo.

Ovo selo, koje sa svih strana okružuje šuma, nalazi se preko puta napuštenih višnjika nekadašnjeg preduzeća „Porečje“, preko puta „srpske Kalifornije“, naziv koji su nadahnuti leskovački novinari u, „zaveri“ sa tadašnjim direktorom smislili“ kako bi privukli medijsku i političku pažnju.

„Sada je sve to uraslo u korov i jedino što je ostalo iza buke jeste jedno veštačko jezero iznad sela koje je takođe uraslo“, priča meštanin na ulazu koji ne preporučju vožnju do te vode jer „ćete polomiti kola“.

Selo Igrište, prema istorijskim podacima, jedno je od najmlađih leskovačkih sela, a pretpostavlja se da je ime dobilo baš po igrama. To je samo pretpostavka, a ono što jeste tačno to je da su ovi brđani veseli, pitomi i ljubazni ljudi.

Do Igrišta se stiže preko Jajine, Slavujevca i Drvodelja, davno asfaltiranim i lepezasto ispucalim uzanim putem na kome ne mogu da se mimoiđu ni dva traktora ni dva manja automobila.

Selo ima četvororazrednu školu sa sedam učenika, dve prodavnice – donju i gornju, i zgradu mesne zajednice, koja zvrji prazna.

„I to je centar sela. Tu se okupljamo, družimo, a kada poželimo više od druženja u mraku, palimo automobile i idemo u Leskovac“, priča Miloš Tasić, radnik „Jure“ koji se sa bratancem i njegovom majkom šeta kroz školsko dvorište.

Posle podne je. Selo je živo. Sa svih strana čuju se glasovi. Pored potoka u Donjoj mahali, troje beru orahe.

„Spremamo se za dugu hladnu zimu“, kažu.

Meštani ovog sela završili su sve sezonske poslove, a oni se svode na uzgoj i branje voća.

„Ovde se živi od voćarstva, ovaj kraj dušu je dao za višnje, šljive i maline. Sada je sezona branje drva. Neko sprema samo za sebe, drugi za prodaju. Svaštarimo i preživljvamo“, pričaju Dragan Spasić i njegov komšija.

Ljudi su ovde skromni i ne traže ništa drugo do dobar put do sela, koji u centru ima relativno nov kolovoz.

„Da se proširi i da se ponovo asfaltira put do sela kako bi brže stizali do Leskovca i da se asfaltiraju mahalski putevi. To samo tražimo jer znamo da drugo i ne možemo da dobijemo“, pričaju oni stariji, dok mlađima nedostaje osvteljenje u centru.

Ovde se, kažu, niko ne doseljava, ali niko i ne odlazi zauvek.

„Svako ima kuću i ovde i u Leskovcu, ali mnogi od nas i ne odlaze iz sela jer ovakvog mira nema nigde“, priča čovek u crnini kojeg je nedavno zadesila strašna tragedija.

Svoj kutak u Igrištu je našla i autentična Francuskinja iz Nice Irinea Mitrović, lekar patolog.

Supruga je upoznala u Francuskoj i pored njega selo Igrište. Sada ona čuva njegovu kuću i imanje, a on radi u njenoj domovini i povremno dolazi.

„Prvo sam htela da naučim srpski jezik, a onda sam se zaljubila u Igrište i odavde ne idem. Ljudi su ovde dobri, ali ja tražim pomoć za ovo selo“, priča na solidnom srpskom, odnosno, leskovačkom govoru.

Ona se ne miri sa situacijom da u jednom ovakvom „raju“ ne može da se naprave sadržaji za zabavau preostale dece i oni koji bi privukli turiste. Ipak je ona Francuskinja koja drukčije vidi i razmišlja.

„Gore je velika plantaža, a u njoj jezero. Put nam treba da bi se napravio akva park u jezeru“, smatra Irenea, a ne zna, izleda, da je reč o pustim snovima.

U Igrištu smo pri kraju radnog dana, pre nego što će sunce zaći na zapad. Iako nam na početku tvrde da se selo gasi, srećemo mlade sa decom i bake sa unucima.

„Selo od masove seobe spasavaju ove strane fabrike u Leskovcu. Svi mladi odavde rade po tim fabrikama, a pošto plate nisu velike više im se isplati da putuju i da se ne sele“, pričaju meštani ispred jedne od prodavnica.

Šta više, tvrde, mnogi su mladi ljudi pomogli da se obnove stare ili podignu nove kuće.

„Gradi se ovde, vidite, skoro svako domaćinstvo u dvorištu ima po dve kuće“, objašnjava mladi Tasić i dodaje da u selu Igrištu uspeva i povrće i da se ovde pravi odličan sir, te da svako ko ima krave ima svoje mušterije po Leskovcu.

Oni što se razumeju u glasanje i u politiku tvrde da je na poslednjim izborima bilo oko 200 glasača, znači starijih od 18 godina. Ako se toj brojci, računaju, dodaju deca i tinejdžeri, onda ih u Igrištu ima najmanje 230.

Ako je krivudavi put pred vama prazan, od Igrišta do ulaza u Leskovac stiže se za 20 minuta. U Igrištu pre tih 20 minuta bili smo u majicama zbog neverovatne toplote, na ulazu u Leskovac dvadeset minuta kasnije kroz automobil ulazi hladnoća i bez jakne se ne može.

Pa, moguće je da Igrište i Kaliforniju povezuje samo sunčana strana sveta.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva