Žena je dar planete, božanstvo koje jedino ima moć da podari novi ljudski život, a reč majka ravna je kosmosu, ocenjuje za Jugmediu specijalista ginekologije i akušerstva primarijus Slavko Krstić.

Iako je ovaj vrsni stručnajk iz Leskovca u penziji, on se od svog posla nije odvojio. Trenutno pomaže kolegama u Bolnici u Pasjanu na Kosovu, koja radi pri Medicinskom centru u Gnjilanu. Tokom svoje plodne karijere u Opštoj bolnici u Leskovcu pomogao je da na svet dođe oko 25.000 hiljada beba, a operisao je oko 10.000 žena.

Krstić je poznat i po tome što sa svojim pacijentkinjama ostaje u kontaktu godinama posle operacija. Tako je prošle godine okupio jednu grupu žena operisanih od karcinoma i za njih organizovao ručak u restoranu. On je iz one stare škole lekara kome je pacijent uvek na prvom mestu.

Ginekolozi i akušeri se direktno suočavaju sa bolom parova koji vode borbu za dobijanje potomstva, a doktor Krstić se tokom svog aktivnog rada bavio uzrocima zbog kojih zdrave žene nisu u stanju da zatrudne, pa tokom razgovora stavlja akcenat upravo na taj problem.

„Naše društvo nedovoljno posvećuje pažnju obrazovanju ženske dece. Zaboravilo se na primarnu ulogu žena, a to je da je da rode i ostave potomstvo. Zato ja, a to nije moje izolovano mišljenje već stav i mnogih mojih kolega, predlažem da se od prvog razreda osnovne pa sve do završetka srednje škole uvede predmet zdravstveno obrazovanje, gde bi se, između ostalog, na suptilan način ukazivalo na ulogu pripadnica lepšeg pola“, priča Krstić, koji je dugo godina bio i član Predsedništva Ginekološke sekcije Srbije.

Radeći na Kosovu, ponovo je u njegovu sferu intersovanja natalitet postao primarni.

„Pravim upoređenja. Žene na Kosovu koje su pacijentkinje u Pasjanu, rađaju po tri i više dece, bez obzira na imovno stanje. Neke čak po treći put carskim rezom. Veliki su borci iako su uslovi za odgajanje dece u Srbiji daleko bolji nego u Kosovskom pomoravlju. A onda se vratim u Leskovac i gledam roditelje sa jednim detotom ili ni jednim. To me zaista veoma boli jer kao narod nestajemo. I da se razumemo, govorim isključivo o ženam, parovima kod kojih ne postoji prepreka za rađanje, i o parovima koji ni ne žele da se pregledaju i vide da li ima nekih problema“.

Krstić je svojevremno po pitanju nataliteta sarađivao sa Srpskom akademijom nauka, gde je konstantovan, tvrdi, jedan neslavni rekord, a to je da žene u Srbiji najteže na planeti Zemlji zatrudne. „To je neobjašnjiv fenomen i za naučnike“, veli.

Raritet

Prilikom porođaja jedne žene u pasjanskoj bolnici doktor Krstić je naišao na neverovatan fenomen – dva čvora na pupčaniku i to zabeležio foto aparatom

Ipak, došlo se do zaključka da je jureći za visokim školama i karijerom, žena, odnosno, devojka, skrajnula ulogu majke.

“Najplodnije godine za prvu trudnoću su one od 22 do 30. Nažalost, u tom periodu završavaju se visoke škole i juri se karijera. Tu negde treba stati, predahnuti i misliti o potomstvu“, preporučuje doktor Krstić.

Inače, Krstić objašnjava da mu je odlazak u Pasjane, gde radi dve nedelje u mesecu, udahnuo novi polet iako ima 68 godina.

„Odlazak u Pasjane mi je otvorio novu stranu u biografiji, ponovo su oživeli svi refleksi, ponovo se osećam kao riba u vodi“.

Do njegovog dolaska u toj bolnici su se radili samo porođaji i carski rezovi, s njegovim dolaskom počele su i prve ginekološke operacije. Mlađim kolegama prenosi iskustvo od 40 godina iz Opšte bolnice Leskovac.

Milica Ivanović

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva