Uprkos tome što je soja veoma značajna za ljudsku ishranu zbog svoje nutritivne vrednosti, ali i kao visoko proteinska koncentrovana stočna hrana, u Pčinjskom okrugu je uzgaja neznatan broj proizvođača. Po prvi put ove godine, upravo zbog njenih dobrih karaktristika u proizvodnju ove biljne kulture upustio se i Dejan Ivanović, uzorni poljoprivredni proizvođač iz Moštanice kod Vranja.

On je to učinio na po savetu Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratrastvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, saznavši od nje da ovu kulturu lako mogu da proizvedu i oni proizvođači koji nemaju iskustva u ovoj proizvodnji.

Po njenoj preporuci setvu soje obavio je gotovo u isto vreme kada i kukuruz, odnosno kada je zemljište dostiglo temperaturu od 8 do 10 Celzijusovih stepeni. Tokom njenog rasta i razvoja u nekoliko navrata je obavio i međuredno kultiviranje. Prvo kultiviranje je obavio u vreme kada je soja formirala tri lista i to na dubini od 8 do 10 cm. Za zaštitu sojinog zrna nije koristio fungicide što i te kako utiče na isplativost ove proizvodnje, ali i zaštitu životne sredine.

Savetodavac za ratarstvo, Lazović Đoković, pak,ističe da je vizuelnim pregledom useva soje kod proizvođača registrovano prisustvo običnog paučinara ( Tetranychus urticae) i to na uvratinama gde je ova štetočina dominantna. Usled napada grinja smanjuje se intenzitet fotosinteze, biljke zaostaju u porastu i formiraju manje i sitnije mahune. U proteklom periodu u proizvodnji je zabeležen veliki broj tropskih dana što je pogodovalo razvoju ove štetočine. Slično vreme meteorolozi najavljuju i u narednom periodu tako da može doći do prenamnožavanja grinja i velikih šteta usled njihove ishrane.

“Savetujem svim proizvođačima soje da pregledaju svoje useve, pre svega njihove obode, na prisustvo grinja. Ukoliko ih uoče treba odmah da primene neki od registrovanih akaricida upravo na rubnim delovima parcele kako bi se sprečilo njihovo širenje u unutrašnjost useva. Proizvođači ovaj tretman, zbog visokih dnevnih temperature  treba da sprovode u večernjim časovima”, poručuje Lazović Đoković.

Soja se, prema njenim rečima i finansijski isplati  jer se značajna ekonomska dobit može ostvariti primenom odgovarajuće agrotehnike i pažljivom kontrolom troškova proizvodnje. Pravilnim uključivanjem soje u plodosmenu sa strnim žitom, kukuruzom i ostalim usevima moguće je postići dugoročnu održivost i profitabilnost. Soja ima i te kakav pozitivan uticaj na plodnost  zemljišta, vezuje azot iz vazduha i za njenu proizvodnju su neophodne male količine azotnih đubriva. Soja je veoma pogodna i za organsku proizvodnju i čini sastavni deo svakog organskog plodoreda, od perioda konverzije, pa sve do dobijanja organskog statusa.

“Smenom soje i kukuruza na parceli može da se ostvari značajno povećanje prinosa u odnosu na setvu u monokulturi, a kada se uvede i pšenica, plodored predstavlja vrhunsku meru za povećanje prinosa”, kaže Lazović Đoković, i dodaje da kada se u plan rotacije ubaci soja uoči se značajno povećanje prinosa narednog useva , tako da je ona vremenom postala sastavni deo plodoreda. Međutim, ona se ne gaji samo u plodoredu, već i u monokulturi, pre svega iz ekonomskih razloga.

Rezultati su pokazali da kada se posle deset godina gajenja kukuruza na istoj parceli poseje soja, prinos je veći za 24 posto u odnosu na setvu u monokulturi. Prinosi su još bolji kada je pšenica deo plodoreda. Tako je su prinosi prilikom rotacije kukuruza, soje i pšenice bili povećani za 30 posto, odnosno kukuruz, pšenica i soja 25 posto u odnosu na monokulturu.

“U monokulturi se javlja ekspanzija štetočina koje je teško kontrolisati jer se one naseljavaju na samoj parceli ili u njenoj neposrednoj blizini. Kada se primenjuje plodored štetočine se javljaju u manjem procentu jer se eliminiše njihov izvor hrane, pa se tako na ovaj način razvija njihov biološki ciklus”, kaže Lazović Đoković i naglašava da soja odličan predusev za mnoge ratarske biljke i da se ne sme gajiti posle suncokreta.