Pođem ulicom, idem polako i gledam. Dvorišta, parkići, deca se igraju. I dalje ima talenta u njima. I pored svega šta im je ova zemlja priredila, još uvek ima iskre u njihovim očima.
Možda nisu kao pre pedeset godina, možda su sada motorički slabija, gojaznija, ali ne svojom krivicom.
Jer, bitniji nam je trosed, nego da dete skače po njemu, nemoj slučajno da nam slome nešto u kući.
Smeta nam i kad šaraju po dvoristu, ruže nam izgled, ali nam smeta i da im pomognemo, da ih organizujemo.
Sama neka se snalaze, a opet da budu kriva. Da ih uči ulica, mi da im budemo sudije.
Na to smo spali. Znamo šta ne valja, ali ih opet guramo ka tome.
Za šta god da nam zatreba vreme, energija, ćušnemo ih po stranu, kao da su zadnja rupa na svirali. Deca, ono najvrednije, ono zbog čega i živimo, dobiju tek ono što ostane od nas.
Najčešće, ne damo im ništa, samo se stropoštamo na krevet, i ako imamo bar malo snage, viknemo im da se sklone. Na kraju, šta će, tu je kompjuter, tu je TV. Vežu se za te stvari. Otvore čips, čokoladu, smoki, zatvore se i utupe.
Prepustili smo ih onima koji od njih žele da stvore potrošace. I još im pomažemo u tome.
A, opet, očekujemo, nadamo se da će uspeti. Nadamo se da će sa tom iskrom u očima, pobediti sve prepreke, pa i nas same, da postanu svoji ljudi.
Hoćemo stvaraoce.
Ubedite me, da bar malo ne možemo da im pomognemo, da bar malo ne možemo bolje. Šta god da radimo. Da im popravimo šanse za uspeh.
Moramo postaviti granicu.
Moramo reći, ovo je za njih. Ispod ovoga ne idemo. Nikada. To je za budućnost.
Moramo se odreći nečega i početi da radimo sa decom. Koliko god da košta.
To ne smete da gledate kroz gubitak, jer to je ulaganje. Najbitnije u našim životima. Ono što sada ne uspemo da im damo, sputavaće ih čitav zivot, i ne samo njih, preneli smo seme zla i na buduće generacije. Od nas kreće, osvestimo se.
Decu u ruke. Zatrćite se po kući, pa zajedno skočite po krevetu, neka pukne feder. Pa ih pojurite, ti mali vragolani, tu oko stola, neka padne i vaza. Zajedno, metlu u ruke, očistite. Uz neku muziku, laganu, uz neku što opušta. Vodite ih napolje kada god je lepo vreme, da se razviju pravilno. Dajte im loptu, neka jure. Devojčicama razvučite lastiš. Pokažite im kako, koliko god da ste smotani, njima čete izgledati savršeno.
Uzmite kredu, pa vi krenite, neka vas oni prate, a ne da im branite. Odvedite ih u prirodu, na neku reku, jezero, pa onda u neki voćnjak.
Neka ožive.
Pred spavanje, knjigu u ruke, nešto im procitajte. Probudite im maštu, da lepo sanjaju, da imaju širinu. I, kada sutra povećaju prohteve, ne brinite. Kada traže vise vas, a manje televiziju i grickalica, na pravom ste putu.
Ne dajte ih, našu decu, našu jedinu nadu.
(Kraj)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Samo nastavite da brišete komentare. Treba da vas je sramota.
Ne brini. Mene je sramota i da komentarišem ovakav uradak. Ubedjen sam da će i SNS biti sramota ko se sve predstavlja ko njihov, kad pročita. Neke stvari i ljudi, kad su mistični ostave površan utisak da vrede više. Za potpuno otvaranje nedovoljna je samouverenost. Potreban je ekstra kvalitet, da kad ga i zlonamerno zapljunu, ostane bljesak. Jedino, ako Mica ne radi protiv Naprednjaka, pa zlonamerno promoviše ovakve uratke kao mudrolije, umestnost, školski rad, domaći zadatak, jbm li ga kako se ovo zove.
Kako za koga. Ova splačina je za staramajku nobelovština. Slažem se da budalaštini ukazujemo plezir komentarima.
Davati realne komentare, recimo ovo pisanije je odvratna patetika bez cinjenica, samo se nadam da ne pise ni o cijoj deci, da je masta. On ce jos par kolumna, komentatori malo realnih komentara i gotovo,ode kolumna , kako i djura, i profesor. svako ko pise gluposti i plasi se kritike. Neko ugasi fb, neko zatvori objave,politicke, neko prestane da pise kolumne.Ovaj sa slike ide redom.
-koji je kolumnista zatvorio političke objave?
–Koji je kolumnista ugasio fb?
-Koji je kolumnista prestao da piše kolumne?
-zar je ova kolumna u rangu profesorskih, djurinih ili daničinih?
-ostao je Martinović i ovaj Aleksandar.
-.i komentatori odlaze…
Kada govorim, postojim, kada cutim ne postojim. Ko cuti ne postoji, cim progovori, eto ga, da vidimo sta je rekao, kakvo mu je postojanje. Ubio, ukrao, lagao, bolje da je cutao, ne, ponovo i ponovo govori i to sto govori, to i uradi. Izgovorene reci odu u vetar, onda su se dosetili da ih pisu, tako je postojanje bilo dostupno i kad cutis. Sto napises to i uradis. Kupis knjigu, odes u skolu i naucis kako da ubijes, kako da krades, kako da kuvas, naucis napamet napisane reci i drzis predavanja po mnogim amfiteatrima i kongresnim dvoranama sirom sveta. Vise niko ne cuti, nauce da pisu, pisuci milione knjiga, arhivirane u milionima biblioteka sirom sveta. Kakva lakoca postojanja, ubijes i napises memoare. Usput, reci se dobro prodaju, ciji sadrzaj govori o izmisljenim dogadjajima, kriminalnog miljea sa stotinama mrtvih, a da niko ne ode u zatvor ubijajuci do mile volje, silujuci stotine devojaka, ratujuci sa vanzemaljcima. Ne moras da ubijes sefa u stvarnosti, napises novelu u kojoj to uradis i jos zaradis pare. Stvarnost nije isto sto i fikcija, vec perverzno preuzimanje stvarnosti pretopljeno u fikciju ili bezbolni voajerizam, hrana za one koji nemaju smelosti da fikciju pretvore u stvarnost. Suzdrzani se suzdrzavaju, egzekutori izvrsavaju.
Milicice, Speak For Yourself ima 100% pravo. Svasta bre pustate kao kolumnu.
Je li to onaj Aleksandar sto je siljio olovku da pise kolumne i komentare. Bolje da mu je olovka ostala nezasiljena.
@Speak For Yourself
Sada je i meni sasvim jasno koliko je staramajkino (ne)znanje.
Zato je i ovaj clanak za nju „nobelovstina“.
Gospodjo staramajko pisete: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. To napisaste i nista! Da li znate sta znaci recenica „Coito, ergo sum“? Sram da vas je vas iz jugmedie!
Što wu reče? Će angadžuje sudskog tumača, paće bude Noce te ispsum.
Obe partije preko dovitljive i lovoljubive urednice će nam brknu bre u oko da se podiče i da nam izšeruju svoje „intelektualce“. Da nas zasene. Izdominiraju. Izbriljiraju. Da nam se preko skribomana prikažu kao poltičari sa ljudskim likom. Al mrka kapa. I od ovog će kao i od onog ostati ljigava masna fleka kao opomena. Al džaba.
Можда има нека поента у колумни али ко да је писао основац за писмени и добио 2(довољан).Некада се знало ко пише колумне, ко се бави индустријом,економијом,банкарством.Сада се све измешало.Нек пише дечко, нема бољих, друштво у расулу, овај се прави Енглез а са матерњим веома слабо стоји.Заиста слаб текст, једва довољан.
…i da dodam, ako se nema ništa protiv. Prošli put skoro niko nije komentarisao i? Mislilo se da je kolumna okej, ono kao nema primedbi. Ustvari treba da se nacrta uredništvu da neki kriterijum i ovakvi nikakvi komenatori očekuju. Jedino ako uredništvo misli da ne zaslužuju, eeee, to je onda drugi padež. Tada je ovakav atak na komentatore i čitaoce uopšte, sasvim, sasvim na mestu. Nemoj samo da moram da vadim pisani sastav mog deteta, niži razred osnovne, biće vam neprijatno, a dete je prosek.
Mi nikada nećemo imati dece. A rodili smo ih hiljadu, dodirujući se suviše intimno bez zaštite, a da se sreli nikad nismo. Mi nikada nećemo slaviti ljubav, jer smo srca sahranili, pre no su zakucala u istom frejmu, iako na isti ritam metronomom podešeni. Od rodjenja. Našu kolumnu nikada objaviti nećemo, a napisali smo ih na stotine, prosipajući izlive besa i radosti. Naše stihove još niko nije napisao, ali oslušni?! O nama se pesme već pevaju. Ako je umetnost dušom satkana, tu pero slabo vredi. Neprevodivi redovi neispričanih priča, već kruže svuda oko nas, razumljivi celom svetu. Prevarila sam te milion puta, ali nikad izdala nisam. Verna sam ti još. I kad utihnu komentari, samo će mirisati tragovi zalutali medju ostrvljene, čeznutljivo iščekujući novu noć, da odsanjaju nepoljubljene usne. Jer znam, oh, tako sam sugurna! Da mene negde neko čeka. I ono nazad što je bilo i ovo sada što traje i ono što će tek biti, samo je tren za večnost sureta za koji živim.
Preteruješ. Nemoj da si Rosara.
Od poodmaklih godina – za romea
poodmakle menopauze – za emu
Sve dozvoljeno, nema frke 😀
Nije žena no nula.
uvek željena, za nju se bore, kad ode, neprežaljena je, jer ispunjava, ostavlja prazninu iza sebe, davalac, ne pije krv ko nečije drakule što kradu bogu dane dok parazirski opstaju pod tudjim imenom postojane
Lepa ideja loše plasirana!
Ništa bez Đure i Profesora, pošteno,
a i Ema bi mogla da se javi, makar za koumnu, jel tako Emice?
Profesor ispade opasan igrač. Neko ga ovde naivno okarakterisa ko zalopajku, al taj zalopajka jedina umeše da obradi neinteresnu urednicu i preko Jugmediju odleti međ zvezde. Ene ga u Naš reč, najpozantiji, ako ne i jedini leskovački kolumnista. Djura i Aca su obične mačkice, if you know what I mean
Drugar, malo sam zatalaso. Da im pokažem, a i pružim ti ruku podrške. Vidi, retko koji tekst je zbog svoje sadržine proizvodio komentare. Bilo ih je, nije da nije. Ali, većina komentarisanih nisu vredeli. A komentarisalo se iahahaj. Pojedini čak sa preko 70 komenatra, iako nemaju književnu vrednost, a već pitanje političke težine, jer je tema bila politička, je diskutabilna stvar. Neću da ocenjujem tvoju kolumnu, jer nisam stručan. Uvek može bolje. Možda je ovo tvoj početak. Pa i da je kraj, seti se DS konferencija ? Najviše je komentara medjusobno suprotstavljenih demokrata i samih aktera dogadjaja. Sada smo opet videli generisanu prepirku ispod tvoje kolumne, provokaciju i željenu reakciju. Eto tako godinama teku montirani komentari, bez obzira na gornji sadržaj. A razočarenje tvojih prethodnika moraš razumeti. Oni znaju kakav su dogovor sa urednicom imali i da li je poštovan, pa sad iz njih govori ružno iskustvo. A ti želiš sam da se uveriš. Posle ovoliko komentara, jedno je sigurno. Ideš dalje. Pustiće te da pišeš, misleći da ti izazivaš interesovanje pisanjem. Zaborave oni da ni njihovo pisanje nije imalo interesovanje. Leskovčani su zainteresovani za komentare i poneke komentatore za koje pretpostavljaju da iza njih stoje odredjeni likovi koji ih intrigiraju.
Pa da sada je u Našoj reči, čija je neinteresna urednica 2014. uknjižila 78 miliona dinara, tamo gde ga pročita ukupno 50 ljudi.
Mislite da je on zvezda jugmedie bivši? Verujete da će tamo on da razgazi Novunasurec? Moguće je. Moguće je, da ako mu to ne bude išlo po planu, da se sam raspiše, ubaci komentatore iz stomaka. Kao i ovde što je radio, bar se tako govorka.
Ima puno toga što sve pare ovog sveta ne mogu da kupe. Na primer sigurnu udaljenost Bivšeg Druga od Neinteresne Nikom Dobre Drugarice.
Dečko je zamenik predsednice Mesne zajednice, malo li je? Budža bre!
Da pohvalim Jugmediju za novo lice u sadržaju. Hvala vam za šansu ljudima koji cene lepu reč i vole da sa nama podele svoja ljudska iskustva uz toplu priču. Ovde se radi o skromnoj osobi punoj vrlina, koja nikad ne vredja. Reč je o porodičnom čoveku, obrazovanom, mladom i nefrustriranom. Ima prelepu porodicu, deca ko lutke, iz miljea je leskovačkih prepoznatljivih porodica. Samo napred majstore, to je taj put kojim su i drugi išli. Želim ti zajedno sa Jugmedijom i Milicom doguraš još dalje. Pozdrav urednici i njenom izboru saradnika kolumniste. Da je više prostora za skromne i nebranjene duše, gde bi nam kraj bio, a ne sa silnima i drskima, umišljenim da izbori i uopšte mesta za predvodnike pripadaju ,,boljima“, jer relativno je šta je bolje, u očima čitaoca-posmatrača. Nekada sam verovao da će nas ,,bolji“ odvesti na bolje mesto. Razuverili su me, mašući rukom da idem na mesto iza ,,goreg“. Hvala na prosvetljenju.