RAZOČARANI sistemskom nebrigom države prema spomenicima istorije, svedocima slobodorstva i herojstva, a nespremni da dalje mirno trpe trpe njihovo propadanje, nekoliko članova vlasotinačkog SUBNORa rešili su da sami preuzmu brigu o njihovog održavanju.
Zatečeni prizor bio je zastrašujući, dostojan ambijenta za horor filmove – od trnja, i kupina nije moglo da se priđe blizu, a bagrem i pavit natkrilili su betonske pečurke, simbole rađanja novog, slobodnog života iz zemlje natopljene krvlju branilaca otadžbine.

Čitav dan je bio potreban Tomi, Peri, Vlajku i Časlavu da motornim testerama i kosačicama, makazama i sekirama iskrče prostor oko parka. Smatra se da je „narod koji ne poštuje svoju istoriju osuđen da mu se ona ponovi“ mada se Vlasotince se može pohvaliti da je poslednjih godina podiglo nekoliko spomenika.

Izlaz je u boljem poznavanju sopstvene istorije, u istraživanju i publikovanju „belih mrlja“ iz prošlosti, neopterećeni ideološkim, političkim i drugim ograničenjima.

Izlaz je, naravno, i u njihovom poštovanju, čuvanju i obeležavanju. To, opet, podrazumeva iskren pristup, posvećenost i ozbiljan rad. Zablude kroz koje smo prošli dovoljan su nam opomena i zadatak da, ako bi da trajemo, moramo makar oko temeljnih činjenica svoje prošlosti biti saglasni.

Tek će nam spomen obeležja biti sigurni putokazi i prava brana za sve nedoumice, pritiske i zadatke koje nam, silnici budu nametali.
I, da se vratimo na početak priče – kamo sreće da je još više ljudi poput napred pomenute četvorice, koji ne pristaju na zaborav i omalovažavanje značajnih datuma, događaja i ičnosti, koji su svojim delom trasirali puteve kojim danas hodamo.

Kako će ti putevi izgledati nadalje zavisi, znači, ponajpre od nas samih.

Ili ćemo biti zarasla prtina, ostavljena zaboravu, na istorijskom stranputici, ili široki drum, čijom će trasom i primerom poželeti i drugi da pođu.

Upravo je zato neophodna sistematska briga države, koja bi svojim odgovornim odnosima prema svedocima minulog (a koji su temelji budućeg), bila oslonac pojedincima, grupama, ustanovama, i drugima, da se hrabrije i poštenije odnose prema nasleđenom, i da se odlučnije i složenije suprostave svim pokušajima nametanja i novog pisanja istorije.

Srba Takić,
dipl politikolog