Srbi slave Đurđevdan

SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici  danas obeležavaju Đurđevdan, jednu od najčešćih slava pravoslavnih Srba.

Sveti Đorđe je istorijska ličnost koja je živela u vreme cara Dioklecijana, velikog progonitelja pristalica, tada nepriznate, hrišćanske vere. Đurđevdan je verski praznik koji je posvećen njemu.

Ovaj slavni i pobedonosni svetitelj beše rođen u Kapadokiji kao sin bogatih i blagočestivih roditelja. Otac mu postrada za Hrista, i majka mu se preseli u Palestinu. Kada poraste, Georgije ode u vojsku, gde dospe u dvadesetoj svojoj godini do čina tribuna, i kao takav beše na službi pri caru Dioklecijanu.

Kada ovaj car otpoče strašno gonjenje na hrišćane, stupi Georgije pred njega i odvažno ispovedi, da je i on hrišćanin. Car ga baci u tamnicu, a naredi da mu se noge stave u klade a na prsi težak kamen. Potom naredi, te ga vezaše na točak, pod kojim behu daske sa velikim ekserima, i da ga tako okreću, dok mu celo telo ne posta kao jedna krvava rana. Po tom ga zakopa u rov, tako da mu samo glava beše van zemlje, i ostavi ga u rovu tri dana i tri noći. Potom preko nekoga mađioničara dade mu smrtonosni otrov. No pri svim ovim mukama Georgije se neprestano moljaše Bogu, i Bog ga isceljivaše trenutno, i spasavaše od smrti na veliko udivljenje naroda.

Kad i mrtvaca jednog molitvom vaskrse, tada mnogi primiše veru Hristovu.Čudesima,pošto je pogubljen, koja se desiše na grobu svetog Georgija, nema broja. Nema broja ni njegovim javljanjima u snu i na javi mnogima, koji ga spomenuše i njegovu pomoć .

Među pravoslavnim vernicima glavni obred je istovetan kao i kod proslavljanja krsnih slava. Priprema se slavski kolač koji u crkvi ili u kući lome sveštenik ili najstariji gost. U nekim mestima, podno planina, sačuvan je običaj da kolač lomi „planinka“, odnosno izabrana žena bogato okićina raznim travkama. Ona, prema verovanju, na taj način predstavlja duh prirode i čuvara prerade mleka.

Na Staroj planini očuvan je verovatno najstariji đurđevdanski običaj. Kolektivna seoska žrtva koja se naziva zavetna molitva, a koja potiče iz vremena prehrišćanske religije. Obred se obavlja u kapelici gde domaćin na žrtvu ispred kamenog krsta u čijem je reljefu uklesan lik Svetog Đorđa prinosi crno jagnje. Taj čin naziva se zavetna molitva.

Đurđevdan je najveći praznik kod većine romske populacije. Na ovaj dan, Romi slave kraj zime i početak proleća, a ranije su, verni nomadskoj tradiciji, pokretali čerge i polazili na put. Na ovaj dan oblače se svečano, jede se jagnjetina, sviraju se romske pesme.

(Kraj)iva

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pretplati se
Obavesti o

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

10 Komentara
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
ШОКАНТНО
06.05.2013. 11:32

Ђурђевдан је тужна песма наше крваве историје!

Погледаје:
http://www.youtube.com/watch?v=C2pEEQkI8Tw

Ime
06.05.2013. 16:08

Ajd leba ti ne lupaj, pesma se zove Ederlezi, a maznuo je i prepevao je na srpski Brega.
Uključi malo vijuge, melodija je skroz u duhu ciganske muzike. Zašto bi bosanski Srbi spevali romsku pesmu?
Sa me amala oro khelena
Oro khelena, dive kerena
Sa o Roma daje
Sa o Roma babo babo
Sa o Roma o daje
Sa o Roma babo babo
Ederlezi, Ederlezi
Sa o Roma daje
Sa o Roma babo, e bakren chinen
A me, chorro, dural beshava
Romano dive, amaro dive
Amaro dive, Ederlezi
E devado babo, amenge bakro
Sa o Roma babo, e bakren chinen
Sa o Roma babo babo
Sa o Roma o daje
Sa o Roma babo babo
Ederlezi, Ederlezi
Sa o Roma daje

ШОКАНТО
06.05.2013. 17:24
Odgovor za  Ime

Ако желиш да се вређамо – прихваћено!
Крени, болан…

Ime
07.05.2013. 13:34
Odgovor za  ШОКАНТО

Nećemo da se vređamo, kad kažem daj mi izvor mislim na to da mi navedeš knjigu, autora i stranice na kojima piše to što tvrdiš.
Internet izvori često nisu merodavni.
Hteo sam reći da su Jasenovac i Gradiška ionako previše jezive stranice naše istorije pa je sasvim nepotrebno dodavati im falsifikate.

Roma
06.05.2013. 19:39

Romima i srbima koji slave srecan praznik.:)

ШОКАНТО
06.05.2013. 21:05
Odgovor za  Roma

Хвала, то је поштено!
Срећан нам свима ЂУРЂЕВДАН!

nela
06.05.2013. 20:00

I Romi i Srbi slave Božić i šta je tu čudno?

ШОКАНТО
06.05.2013. 20:55
Odgovor za  nela

Тако и треба да буде
И да остане

Ime
07.05.2013. 13:39
Odgovor za  nela

Nela, i Romi i Srbi slave Đurđevdan i tu ništa nije sporno, ne unosi zabunu i ne pravi se veća evropejka nego što jesi nego pažljivije čitaj komentare ako želiš da učestvuješ u diskusiji.
Najpre pročitaj prvi komentar ispod teksta, pa onda redom i ostale, pa tek onda „uripuj“ sa komentarom

ШОКАНТНО
Ђурђевдан је тужна песма наше крваве историје!
Погледаје: