Volite li devedesete? Čudno neko pitanje i ne znam na šta se sve misli: sankcije, prvi Karleušin ljubavnik, poslednji Arkanov brak, prve barikade, poslednje bombardovanje, prva Žeksova stranka, šverc, nestašice goriva, cigareta, struje, životnih namernica… Ja ne mogu da se odlučim, jer je jaka konkurencija. Čini mi se, ipak, da nestašice najviše vraćaju u vesele devedesete.

Htedoh pre mesec dana da skuvam kafu, kad ono nema šećera. Odem do prodavnice kad kasirka
kaže:

– Brate, ti li se zajebavaš s mene?

– Ne bre, sestro, ja sam oženjen, taman posla.

Obiđem celu celu čaršiju i nađoh samo šećer u prahu i „u kocke“. U većini prodavnica rekoše da neme, a kad će biti, ne zna se. Samo u jednom marketu rekoše možda sutra ili malo sutra, a drugom u subotu. Ništa, čekaću subotu, ali pije mi se kafa.

Šta da radim kad volim tanju i slađu?

Hvala Bogu tu je baba. Ona je vrsta navikla na borbu za opstanak. Pamti Trumanova jaja, kafu divku, par-nepar, benzin na flaše, leb na bon… i još mnoge uspomene naše slavne istorije.

I nisam pogrešio, opravi me baba, pozajmi mi kilo šećera iz tajnog šteka.

Ali, pošto je dug zao drug, rešio sam da čekam subotu. Dođe prva subota, odoh u 10h kad ono sve prodato još u 8h. Ko rano rani, šećer grabi. Druge subote ustanem i ja u 7h, ali nema. Išao sam na svakih sat vremena do 12h. Na kraju digoh ruke.

I dođe treća subota, treće sreća. Pada kiša. Idem bez nade da ću naći šećer. Kad vidim gužvu na kasi. Sreća, šećer, radost!!! Stiglo Njegovo Veličanstvo Šećer! Može samo tri kila. A zašto?

Sveto Trojstvo, triput po srpski je. O svemu se mislilo. Jedna baba se rasplaka za još dva kila, počela da pravi slatko. Ostade da moli šefa, a ja odoh kući srećan da obradujem porodicu.

Usput počeše da mi se javljaju i komšije sa kojima sam u svađi, samo da saznaju otkud mi šećer. Srpska
posla!

I tako prilegoh posle lova na šećer. Kad neko zvoni, došla komšika, valjda da mi zahvali što joj rekoh za šećer.

-Komšijo, ti li se zajebavaš s mene? Meni dadoše samo jedno kilo!

-Ne bre, komšike, ja sam oženjen, taman posla.