Prvo je katarzu (u koju, doduše, veruju samo članovi SNS i zvaničnici Evropske unije po potrebi) doživeo Veliki Vođa i njegov politički očuh Master Toma Bajčetinski. Ili obrnutim redom. Nije bitno. I u toj katarzi od velikosrbina postao je velikoevropejac. 

Potom su katarzu doživeli mnogobrojni radikali kojima je bilo dosta slušanja telefonskih sednica Centralne otadžbinske uprave na kojima je Šešelj iz Haga uglavnom tražio da se dojučerašnja leva i desna ruka polome i podvedu ispod cenzusa na izborima i uopšte.

Ništa manje prilježno nisu katarzirale (da, novi izraz, kovanica, koja znači (u mojoj glavi, doduše) prolazak kroz katarzu) ni mnogobrojne demokrate, što u vrhu stranke, što u lokalnim organizacijama, pa su volšebno se prosvetljavali ne želeći da više budu deo „žute lopovske bande“. Oh, kako je tek njihova katarza bila dramoserska… Izvinite na izrazu, ali, kad je neko spreman da uradi sve zarad neke lokalne funkcije, ćara, državnog posla, direktorske funkcije… Onda ne mogu da kažem ništa drugo. Posipali su se pepelom, kajali javno, pljuvali na one sa kojima su do juče pravili šeme i šemice… Zaboravljali ko im je zaposlio snaju, svaju i šurnjaju… Kumstva i pobratimstva su pucala u toj katarzi, kroz koju su prolazili (u manjem obimu, doduše) i neki članovi SPS, pa i neki članovi JS… I naravno, ovaj „Samostalni DSS“, koji se još uvek folira da je nezavisna stranka, a u stvari je satelit Velikog Vođe.

KONTRA-KATARZA

Ima i primera kontra-katarze. Eto, na primer, Saša Mirković. Čovek je rešio da više ne bude naprednjak. I moram reći da vrlo brzo evoluira. Od dana kad je rešio da izađe iz stranke, i kad je govorio da Aleksandra Vučića voli i poštuje, da bi za stranku sve uradio, do one izjave date u petak, pred Svetog Nikolu, kada je nekadašnja perjanica zaječarskih naprednjaka izjavila da je „SNS udruženje za uništavanje građana“. Dobro, moram da se složim sa čovekom, ja to pričam već godinama, pa mi tek sad počeše da veruju mnogi… Da li mu verujem? Pa… Ništa više nego što verujem Aleksandru Vučiću da je Srbija u ovom trenutku najpoštovanija i najnaprednija zemlja u svetu.

Ali, baš me interesuje, kad će moje kolege novinari da dožive katarzu? Pitam, jer bez te katarze – narod neće da nam veruje. 

U pravu je narod. Mnogo smo mi, novinari, lagali. Prodavali veru za večeru. Navijali za jedne pa za druge, pa za treće, pa onda opet za prve, ili kako nam već nalože urednici i poslodavci. Nedavno mi je jedan poznanik rekao da u novinama gleda samo osmrtnice, jer je jedino u toj rubrici procenat istinitosti objava veći od 99 odsto. Baš me interesuje, da li ćemo proći tu esnafsku katarzu?

IGNORISANJE 

Evo, sutra će koktel Bratislava Gašića u ministarstvu odbrane. Osoba koja se još uvek predstavlja kao ministar odbrane, smejaće se svima u brk, a mnogi će, pod obrazloženjem da ih na zadatak šalju urednici, otići na pićence i nešto na čačkalicu. Pokupiće i poklone, blokčiće, kalendare, poneku hemijsku ili šta-ti-ja-znam-šta je spremljeno… A trebalo bi da ne odu tamo. Jednostavno da kažu „neću da klečim“. Da se ne pojave. Voleo bih da sutra u onlajn medijima ne bude ni slovo o prijemu u Ministarstvu odbrane. Voleo bih da ne bude ni sekund u informativnim emisijama. Voleo bih da u sredu ujutru ne vidim nijedno slovo o Gašićevom podjebavanju u srpskim novinama. Jednostavno – da ga nema.

Isto tako bih voleo da, bez obzira na hladnoću, novinari dođu na protest sledećeg ponedeljka ispred vlade Srbije. Da ponovo kažemo Aleksandru Vučiću da nećemo klečati. I to bez obzira na to da li će Gašić konačno dobiti šut kartu ili ne. Moramo mu reći da nećemo više da klečimo. Znam, ima vas koji radite posle podne. Takve sam danas i ja sudbine. Ali, pratite događaj. Širite ga po mrežama, blogovima, nezavisnim sajtovima. Nemojte da se ćuti.

Prođite katarzu. Pogurajte i građane Srbije da prođu katarzu. Jer, vaša borba za slobodu mišljenja je borba za slobodu mišljenja svakog pojedinca. Vaša borba za glasno i jasno izgovorenu reč je borba za prava državljana ove zemlje koji su već stondirani lažima vladajuće elite. Ne dajte im. Ne dajte onoj interesnoj grupi okupljenoj u Nemanjinoj 11 da lažu državljane Srbije. To je vaša obaveza, drage kolege. To je obaveza svih nas. Da razmišljamo svojom glavom

(Kraj)