STARIMO: Skoro 2,3 puta više umre ljudi u leskovačkom kraju nego što se rodi

Demograsfka slika juga Srbija je katastrofalna, a u Jablaničkom okrugu broj umrlih u odnosu na broj rođenih povećava se iz godinu i godinu, pa tako i ovaj okrug postaje društvo starih, budući da je u 2020.godini prirodni priraštaj u minusu od 2040 stanovnika.

Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, a na osnovu onih procenjenih, tokom 2020. godine u Jablaničkom okrugu rodilo se 1586 beba, a umrlo je 3626 osoba, što je 2,28 puta više.

U samom gradu Leskovcu taj odnos je malo veći s obzirom da je urmlo preko 2,9 puta više ljudi nego što se rodilo. Odnosno, u toj 2020.godini svetlsot dana ugledalo je 1034 duša, a sa ovog sveta zauvek nestalo 2377, pa je prirodni priraštaj minus 1343.

Iako je najmanji broj umrlih u Crnoj Travi – 37, to je, čak, 12,3 puta više od broja troje novoređenih, dok je u Vlasotincu jaz između broja umrlih i novorođenih takođe veliki , odnosno, preko 3, 7 puta je više umrlo nego što se rodilo u 2020. godini.

Detaljnije i o drugim opštinama na tabeli dole.

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

11 komentara

  • Normalno da starimo i nestajemo. Postavlja se pitanje, od kojih para da ljudi osnuju porodice i izrode decu od dva minimalca jel? Pa samo za knjige toj deci treba skoro 50000. A gde je ostalo. Narod je prezaduzen kreditima, skoro sve ljude koje znam imaju bar jedan kredit a neki i 3. I onda sto narod cuti i trpi ugnjetavanje robovlasnika. Pa normalno da trpi jer ako se protivi ubzo zavrsi na ulici. Sto bi rekao gospodar vucic radjajte decu da ima ko da radi po fabrikama. Hajde botovi pisite kako zivimo u zlatnom dobu

    • A gospodine Dusane,nisu bitne pare ako zelite vecu porodicu,u staroj Srbiji nije bilo ni radija ni televizije,pa je u svakoj kuci bilo po 10 dece,danas je ovo malo veci problem,jer mnogi mladi i ne mogu da imaju decu itd itd

  • Svi odose dalje. Ovde minimalac za radnike. Sirotinja . Beda. Samo bogataši imaju.

  • To nam govori u kakvoj Drzavi zivimo.Sve je isto samo njega nema.I tako zadnjih 30 Godina .

  • Spas za Tastijanu Prvu je Festival Roda. Svaka čast paradajzu. On je junak našeg doba. To je pokazao u duelu sa gradobijom i surovim omalovažavanjem. Paradajz festival je sasvim u redu iako sam mišljenja da su kupus, tikve, paprike i naravno sitna boranija nepravedno zapostavljeni. Festival Roda je nužno potreban zbog alarmantne situacije sa stopom nataliteta. Rečni tokovi Jablanice i Šumanke su već sada idealno mesto za stvaranje Svetilišta. Rode moraju da se umilostive i da više ne preleću. Bez beba Tastiajne neće biti. Problem je farma krokodila koja mora da se izmesti. Bara je mala pa su mnogi krokodili i krokodilčići na sunčanju i postoji mogućnost da zadobiju opekotine. Lokacija u centru ionako nije primerena. Dakle, vanredno se mora izmestiti farma i što pre da se kreativno osmisli Svetilište za rode. Bez toga nema budućnosti za Tastijanovo.

  • Mladi razmisljaju o provodu i lepom zivotu. Ne zele da rade jer im nijedan posao nije dovoljno placen. Mnogi i ne planiraju brak, a uslovi su daleko bolji jego kad su u proslom veku nasi preci bez kupatila i masine ocuvali po vise dece.

  • Nemojmo da tražimo opravdanje niskog nataliteta u ekonomskim prilikama. Brojne svetske zemlje, koje imaju daleko lošiju ekonomsku situaciju imaju višu stopu rađanja od nas. A i ko što napisa PETRLE, tokom naše istorije, kada su ljudi imali mnogo manje deca su se rađala.

  • Milane da vi to predlažete da se vratimo unazad kada su ljudi spavali u jednoj sobi, jeli iz iste posude ili uopšte nisu jesi usled siromaštva? Hoćemo li se vratiti na cicvaru, poparu, glad, muku i siromaštvo ili ćemo ići u korak sa savremenom civilizacijom, sa razvijenim zemljama sveta?

    • Današnji dan sam proveo u jednom zabačenom selu na jugu koje je gotovo iseljeno, moj sin (jedino dete) je prespavao u sobi u kući sagrađenoj od blata odakle potiče moj otac koji je odrastao sa još 5, 6 dece, svi su pešačili do škole po nekoliko km, svi završili visoke škole, zaposlili se, osnovali porodice i preko glave prevalili mnogo toga i lepog i manje lepog. Uvek je govorio o tome da je istinski srećan bio samo tada kada nije znao za bolje, a opet težio ka nečem višem, lepšem za sebe i svoje. Opšta modernizacija i vesternizacija svega nas je dovela do toga da hoćemo decu, al da ih čuvaju babe i dede, hoćemo porodicu al da nam država garantuje da će da ih othrani, hoćemo posao al ako može odmah menadžeri da budemo, a sve je tako jednostavno – za sreću je dovoljna jedna soba ako u njoj spava tvoje dete, ovako džabe i svila i kadifa, i letovanja i 100 kvadrata ako su prazni.

    • Ne, ne želim. To što sam želeo da kažem, ja sam i rekao. A to je da ne tražimo opravdanje za nizak natalitet u ekonomskim prilikama. Jer i savremeno i civilizovane zemlje, razvijene zemlje sveta kako Vi napisaste se susreću sa istim problemom kao i mi.

  • Moco nemote generalizovati! Ne razmišljaju svi mladi o provodu i lepom životu. Postoje na svu sreću i skromna deca, lepo vaspitana, sa pravim sistemom vrednosti koja su odlični đaci, odlični studenti, odlični umetnici, sportisti…ali tu decu nažalost roditelji mukotrpno školuju i nije im žao jer imaju za koga da se trude i muče!

vaš komentar