Za razliku od Vlasotinčana, čije rukovodstvo se pre desetak godina umililo republičkim vlastima i put od te varoši do autoputa rekonstruisalo asfaltom koji se još dobro drži, Leskovčane kao da ne zanima putna infrastruktura do komšija, pa se deonica od rampe na izlazu iz grada do vlasotinačke petlje prelazi po džombama.

Reč je o putu o kome bi trebalo, ali se ne stara Vlada Srbije, što ni malo ne umanjuje odgovornost bivših i sadašnjih leskovačkih vlastodržaca za put po razvaljenom asfaltu i kocki, budući da takozvane investicije ne dolaze same već se za njih lobira, osim ako glavni vođa ne odluči drukčije.

Aktuelni gradonačelnik Goran Cvetanović i ovoga puta nije mogao čitaoce Jugmedie da obraduje lepim vestima u vezi sa rekonstrukcijom puta, ali je ipak dao nadu.

„Postoje mogućnosti, dajemo sve od sebe i mislim da smo na dobrom putu, ne volim da preciziram rokove zato što je moj princip da sve privedem kraju, radimo na tome“, kaže Cvetanović.

Podvlači da je nedavno došlo do smene na vrhu Koridora Srbije gde je čelnu poziciju zauzeo Zoran Babić, visoki funkcioner SNS, koji s Cvetanovićem ima dobru saradnju.

„Ipak je potrebno vreme da preuzme odgovornost i počne da reševa goruća pitanja“, veli.

Najgora deonica je ona od pruge do skretanja na autoput, popločana davno propalom kockom, ali ni ostatak puta pun krpa i zakrpa prema Vlasotincu nije u boljem stanju. Na pitanje Jugmedie da li i njega nervira izrovana kocka, gradonačelnik kaže da ga ne nervira kocka nego to što ona decenijama nije održava.

„Zato što je svuda na zapadu kocka, u Briselu, Strazburu, u Parizu, u Beču. Kocka  je nešto što traje 100 godina, a trajni rok asfalta je 10 godina. Ali, ta kocka nije održavana i nema varijante, kada dođe do defekata, da se vrati u prvobitno stanje. Tu je problem koji vas i mene iritira“, ocenjuje.

Dodaje da je optimista u vezi sa rekonstrukcijom, ali opet podvlači da je put prvog reda, od republičkog značaja.

„Sve ono što ja mogu to je da molim, ubeđujem argumentavno, ali od toga više nisam u mogućnosti“, dodaje Cvetanović.

Do tada ostaje nam i dalje truckanje na skoro dve trećine izuzetno frekventnog puta prema Vlasotincu, sa velikim brojem kamiona i šlepera, koji uglavnom idu ili se vraćaju iz varoši sa stranim industrijskim kompanijama i mnoštvom malih preduzeća. No, neko nedavno reče, da u svemu tome može da se nađe i nešto dbro, za one sa kamenom u bubregu.

Milica Ivanović