Svetski institut za resurse: Jug Srbije jako pogođen nestašicom vode za piće

U Republičkoj direkciji za vode tvrde da je zaštita voda od zagađenja najlošije uređena oblast u sektoru voda u Republici Srbiji
Na Vlasinskom jezeru nivo vode se u septembru prošle godine povukao za celih 5 metara

Jug Srbije je pogođen ekstremnom nestašicom vode za piće pokazuju zabrinjavajući podaci o nestašici vode na globalnom nivou prikazani su u najnovijoj listi Svetskog instituta za resurse, kojom su obuhvaćene 164 zemlje.

Iako Srbija spada u red manje ugroženih zemalja na ovoj listi i nalazi se na 109. mestu, jug Srbije je na mapi Instituta označen crvenom bojom koja simbolizuje jako ugrožena mesta.

Mapa pristupa pijaćoj vodi u Evropi

Iz Svetskog instituta za resurse objašnjavaju da vodni stres predstavlja ozbiljnu pretnju ljudskim životima i poručuju da postoje tri načina za njegovo smanjenje ― povećanje efikasnosti poljoprivrede, ulaganje u sivu i zelenu infrastrukturu i ponovno korišćenje i reciklaža otpadne vode.

PROČITAJTE VIŠE:


BOLNO DA SE GLEDA: Vlasinsko jezero liči na mesto koje je pogodila prava ekološka katastrofa (VIDEO)

Novo trovanje i pomor riba u Veternici i Južnoj Moravi


Sedamnaest zemalja, u kojima živi četvrtina ukupnog svetskog stanovništva, pogođeno je ekstremnom nestašicom vode. Od zemalja bivše Jugoslavije „najugroženija“ je Severna Makedonija, na 52. poziciji, a potom Bosna i Hercegovina koja se našla na 97. mestu. Manje ugrožene su Srbija (109), Slovenija (117), Crna Gora (121) i Hrvatska (140). Na vrhu spiska po ekstremnoj ugroženosti nalaze se Katar, Izrael, Liban, Iran i Jordan, dok je vodni stres na najnižem nivou u Gvajani, na Islandu, Jamajci, u Liberiji i Surinamu.

VODOSNABDEVANJE U SRBIJI

Vodosnabdevanje stanovništva pijaćom vodom je jedan od najviših nacionalnih prioriteta u oblasti voda. Glavni problemi i uzroci zagađenja izvorišta pijaće vode u Srbiji su netretirane otpadne vode.

„Do sada još uvek nije donet dugoročni ili srednjoročni program upravljanja vodama sa jasno definisanim ciljevima i merama u ovoj oblasti, već se na   godišnjem nivou prema trenutnim potrebama utvrđuju programi za finansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe – vodozahvati, postrojenja za pripremu vode za piće itd, i izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. Gustina naseljenosti, stepen privredne aktivnosti i raspoloživi kapaciteti izvorišta, gubici u mreži direktno utiču na stanje organizovanog vodosnabdevanja“, navodi se u Analizi stanja vodnih resursa Rpublike –Srbije koju je prošle godine srpovela Republička direkcija za vode.

U toj analizi se navodi da procenat stanovnika priključenih na javni vodovod u Republici Srbiji pokazuje rastući trend u periodu 2000-2016. Organizovanim snabdevanjem vodom za piće obuhvaćeno je 65% stanovništva u 2000. godini, a u periodu do 2016.godini beleži se kontinuiran rast od 20,8%. Od ukupno 85,8% stanovništva, najveći procenat je priključen na javni vodovod u Beogradu i Vojvodini – Zapadnobačkoj (99%), Severnobanatskoj (98%), Južnobanatskoj (97%), Sremskoj (96,6%) i Južnobačkoj oblasti (96,2%), a najmanji procenat je u Nišavskoj (50,3%), Topličkoj (64,7%) i Pčinjskoj oblasti (69,6%) (Izvor: SEPA/Izveštaj o zaštiti životne sredine, 2017).

PROČITAJTE VIŠE:


Pijaća voda na jugoistoku Srbije veoma kvalitetna, moramo podići svest da bi tako i ostalo

Kakva voda teče kroz slavine i prirodne tokove u jugoistočnoj Srbiji

Problemi srpskih vodovoda različiti, od leskovačkog može mnogo da se nauči

Počeli radovi na izgradnji kolektora vredni skoro 464 miliona dinara


PLANOVI ZAŠTITE VODE OD ZAGAĐIVANJA

U Republičkoj direkciji za vode tvrde da je zaštita voda od zagađenja najlošije uređena oblast u sektoru voda u Republici Srbiji. Izrada planskih dokumenata za zaštitu voda od zagađenja se bazira na Zakonu o vodama i Zakonu o zaštiti životne sredine i pratećim podzakonskim aktima. U periodu 2007- 2016.godine prosečna količina zagađenih (neprečišćenih) otpadnih voda na teritoriji Republike Srbije iznosila je 389 miliona (m3 /god.), a udeo u 2016. godini iznosi (88%), što znači da je u 2016. godini svega 12% otpadnih voda prečišćeno.

Najveći procenat neprečišćenih otpadnih voda (95-100%) je zabeležen u Nišavskoj, Zlatiborskoj, Braničevskoj, Beogradskoj, Borskoj, Zaječarskoj i Sremskoj oblasti, a najmanji u Podunavskoj (21,2%), Šumadijskoj (29,3%), Severnobačkoj (33,6%), Kolubarskoj (41,7%) i Severnobanatskoj oblasti (43,2%) (Izvor podataka: Republički zavod za statistiku).

Iako procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda pokazuje pozitivan trend u periodu 2007-2016. godine za sve tri vrste tretmana (primarni, sekundarni i tercijarni), on je generalno i dalje zabrinjavajuće nizak.

Naime, podaci za 2016. godinu ukazuju da je svega 3,46% stanovništva priključeno na tercijarni tretman kao najsavršeniji tretman prečišćavanja otpadnih voda.

Procenat stanovnika priključenih na javnu kanalizaciju je u 2000.godini iznosio je 40,2% , a u 2016.godini je 61,3%, od čega je najveća pokrivenost u Beogradskoj (86%), i Šumadijskoj (71,5%) oblasti, a najmanja pokrivenost je u Zapadnobačkoj (29,4%) i Nišavskoj (33,2%) oblasti.

Oko 40% stanovnika koristi septičke jame, dok oko 7% koristi suve sisteme i nenamenske instalacije za evakuaciju otpadnih voda, što predstavlja posebnu opasnost po zagađivanje podzemnih voda.

Plan zaštite voda ima za cilj smanjenje zagađenja i sprečavanja daljeg pogoršanja stanja  voda,obezbeđenja nesmetanog korišćenja voda za različite namene, zaštite vodnih i priobalnih ekosistema i postizanja standarda kvaliteta životne sredine u skladu sa propisima EU. Zaštita voda od zagađenja je prevashodno u funkciji očuvanja života i zdravlja ljudi. Do sada još uvek nije usvojen Plan za zaštitu voda na teritoriji Republike Srbije.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pretplati se
Obavesti o

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 Komentara
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Татјана
11.08.2019. 19:04

Могли бисте мало да исконтролишете и да едукујете поједине из Велике Грабовнице који за 1000-2000 динара истерују цистерне пуне фекалија у поподневним часовима и викендом непрестано, у канал код Добротина, који види ка Морави. Дивота кад прођеш,смрад,муве,лепота Божја!!! Да ли се замисле ко ће добити тај поклон од њих: рибе и ови што низводно воде краве и овце на испашу. Молим рефакцију да о томе направи репортажу,јер таквих је у Лесковцу и околини подоста.

Mavashi
11.08.2019. 19:29

Pod hitno zvati strance da oni upravljaju našim vodama, pošto ih mi samo zagađujemo našom velikom industrijom i sve većim brojem stanovnika, pogotovo na Jugu.

žika
11.08.2019. 22:08
Odgovor za  Mavashi

Ako i dalje sečemo Bukovu šumu, vodu nećemo imati ni za kafu. Motorna t estera će uništiti glupe države, gramzive političare, koji će otići u zemlje gde ima vode,naravno sa svojim potomstvom. Građani nemaju predstavu koliko se poseče šume godišje. Ivoz u Makedoniju, Grčku, Vojvodinu …..dovešće za 10 godina do katastofe Juga Srbije.