Porodice Mitić i Jović iz Vranja jedne su od mnogobrojnih u ovom gradu koje najavljuju tužbu protiv NATO pakta, jer smrt svojih najmilijih dovode u vezu sa posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom. 

Sedmorica od osmorice radnika „Vodovoda“ iz Vranja koji su bili angažovani da postave zaštitnu ogradu oko bombardovanog repetitora RTS – a na brdu Pljačkovica 1999. godine, umrli su kasnije od karcinoma pluća i debelog creva, potvrđeno je Telegrafu iz ovog preduzeća.

Obližnje brdo Pljačkovica iznad Vranja, gde su smešteni televizijski i radio predajnici, gađano je projektilima sa osiromašenim uranijumom, a većina onih koji su išli da raščišćavaju ruševine oko repetitora u međuvremenu su umrli od karcinoma pluća.

Prvi radnik koji je preminuo bio je Miroslav Jović, koji je odmah posle bombardovanja dobio rak pluća, a umro je 2004. godine u 52. godini života. 

Njegov sin Marko Jović, kaže da će tužiti NATO, kao i da mu motiv za tako nešto nije novac koji bi dobio za odštetu, već želja da se sazna istina o zločinu.

“Nisam u potpunosti sakupio svu dokumentaciju, ali se u dogovoru sa advokatom pripremam za tužbu. Otac je bio zdrav, ali se u godinama posle bombardovanja razboleo od karcinoma pluća i štitne žlezde. Lečio se u bolnici u Vranju, Surdulici, Nišu i Beogradu, ali mu nije bilo spasa”, priseća se Marko.

Umro je u strašnim mukama, a posle bombardovanja repetitora, bez ikakve zaštitne opreme, kako kaže Marko, njegov otac je otišao na posao i danima je na Pljačkovici čistio teren.

“Bio je potpuno zdrav čovek do 2003. godine, kada su mu dijagnostikovani karcinomi”, dodaje Marko.

Druga žrtva među radnicima „Vodovoda“ je Goran Mitić, koji je umro 2009. u 46. godini života od raka pluća, a njegova supruga Dragana Mitić, priča da su radnike „Vodovoda“ angažovali da postavljaju ogradu na Pljačkovici čak i nekoliko meseci nakon završetka rata.

“Moj muž je za vreme rata bio mobilisan i bio je na položaju u okolini Bujanovca oko četiri meseca. Nakon kraja bombardovanja, možda je čak bilo i proleće iduće godine, ne mogu tačno da se setim, moj suprug je 25 dana proveo na Pljačkovici, postavljajući ogradu i čisteći teren, o čemu postoje i pisani dokazi. Oni su tamo išli bez ikakve zaštitne odeće, noseći na sebi obično radno odelo”, navodi Dragana Mitić.

Ona dodaje da su radnici „Vodovoda“ na bombardovanoj Pljačkovici provodili puno radno vreme, jeli su i pili na brdu, sve vreme dok nisu završili posao, a kada se u godinama posle bombardovanja saznalo da je Pljačkovica gađana municijom sa osiromašenim uranijumom, bili su svesni šta ih čeka. 

“To su im nagovestili i lekari kod kojih su odlazili na sistematske preglede, ukazujući im da će se karcinom javiti najkasnije za 10 godina, što se i obistinilo”, kaže Dragana.

Jedan od poslednjih koji su u Vranju umrli od karcinoma pluća je Siniša Mitić, visoki funkcioner SPS – a i u vreme bombardovanja direktor Radio-televizije Vranje, čiji su predajnici takođe bili na Pljačkovici. 

Mesec i po dana nakon Sinišine smrti, Slađana Mitić, njegova supruga, takođe najavljuje tužbe.

“Siniša je bio direktor i nakon što je gađan repetitor sa sa tehničkom ekipom RTV Vranje otišao je pravo na brdo. Bio zdrav, nikada nije bolovao, ali smo bili svesni da je u riziku kada se krenulo sa pričom o posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom. Ja sam lekar, specijalista opšte medicine, iako je bio zdrav, tek posle skoro 20 godina su se javili prvi simptomi, što se poklapa sa navodima da se nakon izlaganja zračenju, posle tog perioda javlja takva vrsta tumora”, objašnjava Mitićeva.

Sve do decembra prošle godine, kada je Siniši posle nekoliko nedelja upornog kašlja dijagnostifikovgan rak pluća, koji se najčešće dobija kao posledica izloženosti osiromašenom uranijumu, Slađana kaže da su mislili da će njegov odlazak na Pljačkovicu proći bez posledica.

“Pridružićemo se tužbama, jer ja i naša deca, želimo da znamo pravu istinu”, najavljuje Slađana.

Prema zvaničnim podacima, na jugu Srbije je od 2002. do 2006. godine urađena dekontaminacija terena, na četiri lokacije koje su bombardovane osiromašenim uranijumom, pa i na samoj Pljačkovici, a sve što je pronađeno, uklonjeno je i smešteno u skladištenim prostorima „Nuklearnih objekata Srbije“.

Upravo te tri godine čekanja na dekontaminaciju, dale su povod široj javnosti da u vezu dovede činjenicu da je Vranje sa širom okolino lider u Srbiji po broju obolelih od novih vrsta karcinoma i broju maligniteta uopšte, kao i smrtnosti od ove bolesti.

Prema ranijim podacima Zavoda za javno zdravlje, u 2006. godini u Pčinjskom okrugu zabeležen je porast obolelih od malignih bolesti, a najveći porast u tom periodu beleži se kod broja obolelih od malignih tumora pluća i organa za varenje, i to za za oko 24 odsto.

FOTO: Slađana Tešić