GADŽIN HAN – Tadija Djordjević (80) mutavdžija iz zaplanjskog  sela Koprivnica nedavno je isporučio manastiru Hilandar poslednje proizvode iz svoje mutavdžijske radnje – 80 torbica istkanih od kozjih dlaka.

Djordjević je skoro sedam decenija proveo za razbojem, a godinama unazad jedini je mutavdžija u našoj zemlji.

Ovim zanatom, medjutim, više se neće baviti. Kaže, došlo je vreme da zauvek odloži razboj i druge alate iz mutavdžijske radnje.

„Pritisle me godine i poslovi oko kuće i stoke. Nemam više snage  da radim i u radnji“, rekao je Djordjević.

On se rado priseća vremena kada je kao jedanaestogodišnji dečak počeo da uči zanat u očevoj mutavdžijskoj radnji.

„Koprivnica je tada imala 170 domaćinstava i petnaestak mutavdžijskih radnji. U susednim  zaplanjskim selima, Jagličju, Čagrovcu i Gornjem Dušniku, bilo je po dvadesetak radnji“, objašnjava Djordjević.

Proizvodi koje su izradjivale mutavdžije iz Zaplanja, dodao je Djordjević, bili su godinama veoma traženi širom zemlje.

„Torbice, bisage, ponjave, pokrove i džakove od kozje dlake prodavali smo najviše na Kosovu i u okolini Leskovca i Vranja. Mogli smo da prodamo robe koliko smo hteli“, naglasio je Djordjević.

Za zaplanjske mutavdžije, dodao je Djordjević,  posla je bilo i šesdesetih, sedamdesetih godina prošlog veka.

„Sela su tada počela da se maltene preko noći prazne. Ljudi  više nisu hteli da se bave stočarstvom i poljoprivredom. Retko kome su još bili potrebni bisazi ili pokrovi za stoku“, rekao je Djordjević.

Čak i kada su sve njegove kolege odustale od mutavdžijskog posla, Djordjević to nije želeo da učini. Sve do sada nije želeo da napusti zanat koji mu je omogućio da podigne dve kuće i iškoluje ćerku i sina.

Iako više neće raditi mutavdžija, razboj za tkanje i sve alate koji uz njega idu, Dordjević kaže da će čuvati i dalje u radnji.

„Neka ih za uspomenu, jednog dana kada me više ne bude bilo, podsećaće kako sam radio“, zaključuje.

Biljana Ljubisavljević