Da pas nije samo kućni ljubimac koji se mazi već može da bude od izuzetne koristi za čoveka i njegov najbolji prijatelj, potvrđuje nam u razgovoru za Jugmediu doktorka veterine Katarina Gojković iz Veterinarske ambulante Đura Vet Leskovac, koja je ovoga puta govorila o psima asistentima  o terapijskim psima, koji su, kaže potreba, a ne luksuz.

“Psi su  čovekovi najbolji prijatelji,  prave nam društvo, vole nas, pružaju utehu i čine srećnim, mogu da predvide neki zdravstveni problem pre nego što ga osetimo ili otkrijemo i pruže pomoć kroz određene specifične  veštine. To su takozvani terapijski psi – oni svojim njuhom, sluhom, raznim aktivnostima olakšavaju svakodnevne izazove i poboljšavaju kvalitet života i samostalnost čoveka sa kojim se druže”, kaže doktorka veterine Katarina Gojković.

 Ko su psi koji pomažu čoveku?

Takvi psi nisu kućni ljubimci, oni spadaju u službene pse. To su npr. vodiči za slabovide i slepe osobe, za osobe koje ne čuju dobro ili nikako, a takođe i za osobe sa nekim fizičkim, psihičkim, mentalnim ili zdravstvenim poteškoćama.

Postoje psi asistenti i terapijski psi. Psi asistenti ( service dog ) su trenirani za obavljanje zadatka i obavljanje posla koji ublažava invaliditet korisnika. Pas i korisnik čine tim koji prevazilazi prepreke, i pas korisniku pomaže da stekne sigurnost i nezavisnost. Veoma je važno znati da ovi psi nisu za maženje, jer to može dovesti do odvlačenja pažnje. Psi asistenti pomažu licima sa fizičkim poteškoćama kao što je kod multipla skleroze, paralize i slično. Da umesto njih upale i ugase svetlo, donesu neku stvar, otvore ili zatvore vrata.

Da li pas može da nam otkrije zdravstveno stanje u kome se nalazimo?

Psi za medicinsku detekciju otkrivaju njuhom predstojeća stanja kao naprimer: epi napad, dijabetičku komu i slično, kako bi se njihov korisnik na vreme pripremio i pozvao pomoć. Ti psi nemaju neko šesto čulo, nego nas organizam u tim stanjima oslobađa isparenja i mirise : aceton u dahu kod hiperglikemijske kome, miris izoprena kod hipoglikemije što psi svojim njuhom registruju i upozoravaju korisnike.

Koja je uloga terapijskih pasa?

Terapisjki psi svojim prisustvom i specifičnim ponašanjem doprinose boljem psihičkom i mentalnom stanju svojih korisnika, oni imaju totalno drugačiji „posao“ od psa asistenta.  Oni se vode u bolnice, škole, staračke domove, rehabilitacione centre…

I nasuprot psima asistentima ovde se podstiče maženje psa i interakcija sa ljudima.  Usled prisustva psa i podsticanja korisnika na komunikaciju, organizam čoveka luči hormone koji podstiču rad mozga i doprinose poboljšanju opšteg stanja korisnika. Imaju široku primenu kod autizma, posttraumatskog stresa, dece sa psihofizičkim smetnjama u razvoju, teških oboljenja poput Alchajmerove bolesti ili raznih tipova kancera”.

U svetu, naročito u Americi su aktuelni psi koji pomažu studentima?

Stres tokom studiranja može se smanjiti ukoliko provodite više vremena sa životinjama, zato sve više univerzitetskih kampusa se odlučuje da u svoju ponudu uvrsti druženje sa terapeutskim psima. Smatra se da se prilikom maženja ljubimaca smanjuje nivo stresa i anksioznost.

U svetu se trenutno razvija jedna posebna vrsta terapijskih pasa – psi kućni ljubimci koji pokazuju poseban talenat za ovaj „posao“. Njihovu vlasnici ulažu trud i veštine kako bi njihovi psi položili testove i dobili sertifikate. Ovo su psi koji se koriste za posete domovima za stare osobe, posete školama za decu sa posebnim potrebama. Svojim prisustvom pozitivno utiču na raspoloženje, zdravlje  ljudi i unose razonodu u svakodnevnicu ljudi kojima je život znatno ograničen.

Koje rase su psi asistenti, a koje terapijski?

Psi asistenti prolaze ozbiljne treninge, uglavnom su to zlatni retriveri, labradori ili nemački ovčari.  Za terapijskog psa rasa je manje značajna, bitan je temperament  – mora biti stabilan i to je najbitnija odlika terapijskog psa.  Ne smeju biti zaštitnički nastrojeni, moraju biti druželjubivi – da radije biraju ljude nego druge pse; samouvereni, ali ne podređeni ili dominatni, samostalni i ne preterano aktivni.  Koriste se često mešanci, kokeri, pudle, biglovi, bokseri, labrador retriveri itd.  U ovu grupu spadaju i pitbul terijeri – rasa koja je vrlo često nepravedno osuđena kao krvoločna, oni su zapravo vrlo nežni ljubimci koji uživaju u društvu ljudi i neprekidno traže dodir i interakciju sa njima.

Kako se pripremaju ovi psi?

Trening ovih pasa počinje vrlo rano, već sa 2 meseca starosti. Pažljivim izborom iz legla, pas se poverava foster porodici na ranu socijalizaciju i odgoj koji se odvija pod kontrolom odgovornih trenera. Sa navršenih godina dana psi polažu prve testove gde se proverava njihov temperament u raznim okolnostima.

Da li kod nas postoje licencirani terapijski psi ?

Kod nas je sve ovo jos u začetku, koliko je meni poznato, nemamo školovanih terapijskih pasa sa licencom . Više je razloga za to, mi nemamo pravnu osnovu za tako nešto , niti pravnu sigurnost za bezbednost tih pasa. Kada vlasnici obučavaju svoje kućne ljubimce za posete  kao jedan oblik terapijskog delovanje, obuka je jednostavnija  i ti psi su pod nazorom vlasnika.

Generalno o psima.

Treba gajiti veliko poštovanje prema životinjama koje ceo svoj život posvete dobrobiti ljudi, to su radni psi , koji mali deo vremena odvajaju na svoje potrebe, oni ceo svoj život sami, bez naredbe, budno motre i paze na svoje korisnike. Ljudi im zaista povere svoj život, to treba imati u vidu kada nažalost po ulicama vidimo toliki broj napuštenih pasa, samo pomislite kako su na bezbroj načina nekoga mogli usrećiti samo da su imali priliku, zaključuje doktorka veterine Katarina Gojković.