LESKOVAC – Palata Milana Popovića Tonkića, srpskog industrijalca, iz 1937. godine i danas podseća na zlatno vreme Leskovca. Komunisti je pretvorili u hotel, a nedavno zatvorena.

Čuvena Tonkićeva palata još dominira centrom Leskovca, iako je odavno prepuštena zubu vremena. Spolja gledano, ova lepotica je tek malo izgubila na svojoj reprezentativnosti iz vremena njene izgradnje 1937. godine kada su joj se Leskovčani divili i njome ponosili.

Zbog malog broja kuća na sprat sve su ih zvali palatama, ali Tonkićeva se po svemu izdvajala. Od spoljašnjih ukrasa i dekorativnih stubova koji joj daju monumentalni izgled, preko unutrašnjih mozaika na podovima holova i hodnika, do ograda od kovanog gvožđa i lifta.

Ovu palatu, na mestu stare očeve kuće, podigao je Milan Popović Tonkić, suvlasnik Fabrike vunenih tkanina, gajtana i pletiva „Jovanović i Popović“ u Grdelici.

Posao je poverio jednom beogradskom arhitektonskom ateljeu.
Svaki detalj u palati sa podrumom, prizemljem, tri sprata i potkrovljem je brižljivo planiran kao zdanje u kojem će Milan Tonkić živeti sa svoja dva sina.

U poslovnom prostoru u prizemlju otvorena je apoteka, prodavnica štofova i krojačka radnja.

O održavanju palate neprekidno je brinuo kućepazitelj koji je u njoj i stanovao.

Otac Milana Popovića Tonkića bio je čovek koji je postavio temelje leskovačke tekstilne industrije i budućeg „srpskog Mančestera“.

– Od Antonija Popovića, zvanog Tonka, zanat su učili skoro svi budući tekstilni industrijalci Leskovca – priča Mira Ninošević, kustos Narodnog muzeja u Leskovcu.

– Sa nekima od njih je Antonije 1884. godine u selu Strojkovcu otvorio prvu fabriku za izradu gajtana, a dve godine kasnije i prvu fabriku štofa. Posao su uspešno nastavili njegovi sinovi Milan i Petar, i obojica su sebi podigli prekrasna zdanja za stanovanje. I Petar je imao jednu od najlepših palata u Srbiji, sa velikim parkom, mermernim ulazom i fontanom, ali je ona srušena do temelja u savezničkom bombardovanju grada 1944. godine.

Savezničke bombe pogodile su i Tonkićevu palatu, a u njenom podrumu su stradali mnogi Leskovčani koji su se tu krili.

Posle rata je konfiskovana, obnovljena i pretvorena u hotel „Dubočica“ koji je sa dvadesetak soba i sedamdesetak ležajeva, poslovao u sastavu HUP „Balkan“.

Ova zgrada je od 1989. godine pod zaštitom niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Posle privatizacije hotel je zatvoren i od tada je koristan samo oglašivačima i političkim strankama za lepljenje plakata.

LICITACIJA

TONKIĆEVA palata prodavala se na nedavnoj neuspeloj licitaciji po početnoj ceni od 88 miliona dinara. Nadmetanje je odloženo zbog štrajka advokata, a jedini zainteresovani kupac bio je Leskovčanin Nebojša Đorđević, vlasnik preduzeća „Ekspert“. On je tada samo kratko rekao da namerava da objektu vrati stari sjaj.

HUP „Balkan“ je u privatizaciji postao vlasništvo jedne beogradske kompanije, a „Dubočica“ je data pod hipoteku za kredit koji na vreme nije vraćen.

Izvor:NOVOSTI,JUGMEDIA