Трагично је да сваки нови дан почне вестима о саобраћајним несрећама где је погинуло двоје-троје младих људи, а сада и самоубиства деце од 11-12 година. Можемо ли као друштво, као родитељи, пријатељи да учинимо да се деца баве нечим корисним и да им мисли буду преокупиране спортом, фолклором, читањем, писањем, а не безнађем или имитирањем певачких ,,звезда“ и старлета или како год их назвали. Свакако да можемо. Нису потребне велике паре за све активности, можда само мало више добре воље и труда око деце. Не можемо да очекујемо да се нашом децом бави само држава и друштво и неко други, ипак је породица основа.Можемо своју децу да усмеравамо ка неким вредностима, а не залуђивањима да ће зарадити милионе на естради и да је маркирана гардероба најважнија ствар на свету. Свуда постоје ликовне радионице, неке креативне активности, коме шта лежи већ, али треба кренути мало раније са тим, а не кад се деси трагедија. Моје најискреније саућчешће родитељима несрећне девојчице!