Ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je danas da su najveći zagađivači u Srbiji, kao i svugde u svetu, termoelektrane, gradske toplane, individualne kotlarnice javnih ustanova, ali i porodične kotlarnice.

Dodatan problem je, kako je naveo, to što najsiromašniji sloj stanovništva za grejanje koristi loš ogrev kao što su otpadna ulja, gume koji, kako je rekao, dramatično zagađuju vazduh i kancerogeni su.

„EPS ulaže stotine miliona evra u osavremenjivanje termoelektrane kako bi se smanjilo zagađenje vazduha, ali to nije dovoljno i mora se brže i više uložiti“, ukazao je Trivan.

Naveo je i da se od osnivanja Ministarstva zalaže za pravo građana da znaju sve informacije u vezi sa stanjem životne sredine u Srbiji.

„Informacije o kvalitetu vazduha dostupne su svakom građaninu na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. To su jedine relevantne informacije o zagađenju vazduha u Srbiji“, rekao je on.

Ministar kaže i da je resorno ministarstvo u vezi sa smanjenjem zagađenja vazduha uradilo sve što je u njegovoj nadležnosti, navodeći da su lokalne samouprave te koje su zakonski odgovorne za kvalitet vazduha na svojoj teritoriji, ali da većina nema plan zaštite.

„Od 145 opština i gradova u Srbiji od kojih je Ministarstvo tražilo da se izjasne da li su izradili planove kvaliteta vazduha, a koji su dužni da imaju po Zakonu o zaštiti vazduha, dobili smo odgovor od samo 66 lokalnih samouprava. Od toga je 29 navelo da će ove godine tek početi da meri kvalitet vazduha, 16 tek planira izradu mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, a 21 se izjasnila da ne vrši merenje kvaliteta vazduha, niti planira izradu odgovarajućih planova“, rekao je Trivan agenciji Beta.

On je precizirao da je dopis lokalnim samoupravama o planovima za merenje kvaliteta vazduha poslat u novembru prošle godine, ističući da su odgovori „katastrofalni“ i da se to neće tolerisati.

„Inspekcija je zato dobila nalog da hitno ode u sve lokalne samouprave i na terenu proveri da li postoje planovi i da li se oni sprovode“, naveo je Trivan i istakao da će svi koji nisu izradili planove biti kažnjeni prema zakonu.

Najavljuje da će u roku od desetak dana javnost biti upoznata sa detaljima inspekcijskog nadzora, odnosno sa time šta su lokalne samouprave uradile po pitanju smanjenja zagađenja vazduha.

Trivan je naveo i da je Ministarstvo uputilo zahtev opštinama i gradovima koji su najugroženiji da izrade plan kvaliteta vazduha, i to su Niš, Kraljevo, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Subotica i Kosjerić.

Dodao je da Ministarstvo po tom pitanju već sarađuje i sa rukovodstvom Valjeva, kao i Užica, gde će ove godine pomoći da se ugasi jedna od kotlarnica koja značajno zagađuje grad.

Rekao je i da se nije ranije krenulo sa kažnjavanjem lokalnih samouprava u vezi sa postojanjem planova kvaliteta vazduha, odnosno tokom nešto više od dve godine postojanja Ministarstva zaštite životne sredine, jer gradovi i opštine u velikom broju slučajeva nisu imali kapacitete da sprovedu propise zbog manjka stručnih ljudi, ali pre svega zbog nedostatka novca.

„Srbiju će smanjenje zagađenosti vazduha koštati 2,4 milijarde evra“

Kako je ranije rečeno, po procenama Ministarstva zaštite životne sredine, Srbiju će smanjenje zagađenosti vazduha koštati 2,4 milijarde evra.

Trivan je istakao da se Ministarstvo zaštite životne sredine, i pre nego što je Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole rada u vezi sa zagađenjem, bavilo zaštitom vazduha.

Istakao je i da je 2018. Inspekcija za zaštitu životne sredine uradila 83 nadzora emisije gasova, odnosno kvaliteta vazduha, kao i da je podneta jedna prekršajna i 13 prijava za privredni prestup, dok su prošle godine urađena 94 inspekcijska nadzora i podneta jedna prekršajna i 12 prijava za privredni prestup.

Dodao je da je trenutno premalo ekoloških inspektora zaštite životne sredine, njih oko 50, zbog čega se radi na povećanju tog broja za najmanje još oko 30 ljudi.

„Ono što smo kao Ministarstvo mogli da odmah uradimo za poboljšanje kvaliteta vazduha jeste akcija pošuljmljavanja, pa je tako 2018. pošumili 150 hektara, a prošle godine 131 hektar“, rekao je Trivan.

Podsetio je da je predloženo da se do kraja ove ili 2021. godine zabrani uvoz vozila sa evro 3, a možda i evro 4 motorima, jer je saobraćaj jedan od najvećih zagađivača.

„U Srbiju se godišnje uveze oko 150.000 polovnih automobila, a 62 odsto od toga su stariji od deset godina, najčešće sa evro 3 motorima“, podsetio je on, navodeći da zbog toga Ministarstvo daje podsticaje za kupovinu električnih i hibridnih vozila.

Dodaje i da pozivanje na svetske kompanije koje se bave procenama kvaliteta vazduha nije relevantno, jer su u pitanju sekundarne informacije, što, kako navodi, znači da nisu relevantne za detaljnu analizu i sa stanovišta tačnih podataka, iako, kako je dodao, njihove projekcije mogu dati okvir u kome se kreće kvalitet vazduha u Srbiji.

„Ti podaci uglavnom nisu tačni zbog različite metodologije i Beograd nikada nije bio najzagađeniji grad na planeti“, poručio je Trivan.

On je dodao da niko ne poriče postojanje zagađenje vazduha, ali smatra da je sada najvažnije da se radi na tome kako da se ono smanji.

Trivan je poručio da je spreman za sve predloge i sugestije, kao i za saradnju kako bi se stuacija dodatno poboljšala.

PROČITAJ VIŠE:

Vučić: Vazduh nam je onoliko lošiji koliko nam je standard veći

Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut“ objavio je juče preporuke građanima kako da se štite od zagađenog vazduha. Preporučeno је dа оsеtljivе оsоbе оgrаničе svој bоrаvак nаpоlju u јutаrnjim i vеčеrnjim sаtimа.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je juče postupak kontrole šest jedinica lokalne samouprave zbog prekomerne zagađenosti vazduha u Srbiji – u Beogradu, Pančevu, Nišu, Kragujevcu, Užicu i Kosjeriću.

Pokrenut je i postupak kontrole Ministarstva zaštite životne sredine zbog ovog problema koji je pogodio veći broj gradova i lokalnih samouprava u Srbiji u toku 2018. i 2019. godine.