U sklopu obeležavanja Dana oslobođenja opštine Medveđe u Prvom ratu, danas je na Vidikovcu Slobode iznad istoimene varoši otkrivena i osveštana spomen ploča Dimitriju Begoviću, poručniku  srpske vojske i komandantu Jablaničkog komitskog odreda u Topličkom ustanku, a predavanje pod vedrim nebom njegovog potomka akademika prof. dr Dragana Simeunovića ostavilo je pečat i izmamilo pokoju suzu.

On je pred okupljenim zvanicama ocenio da pred etičkim momentima Dimitrija Begovića u Jablaničko-Topličkom ustanku „bledi Šekspirov Hamlet i njegova odluka – biti ili ne biti“, jer je ovaj čovek sa 38 godina za slobodu dao više od života.

U Četrdesetominutnom govoru Simeunović je pričao o tri takva momenta, tri tragična događaja, dostojna romana i filmskog platna.

Prvi jeste onaj kada je Begović kao četovođa 23.marta 2017.godine dobio tajno pismo od bugraskog pukovnika da mu 109 svojih boraca preda u zamneu za njegovu ženu sa četvoro dece i petim u stomaku. Posle dva dana Begović je odgovorio:

Dimitrije Begović je bio iz bogate porodice koja se 1879. godine, bežeći od pogroma u Crnoj Gori, naselila u selo Dobri Do, a on se kasnije prizetio u selo Stubla, pet kilometara iznad varoši Medveđa.

„Tražite od mene da predam moju jedinicu i njihove živote stavim u vaše ruke. To su, takođe, nečija deca. Kada su polazili u moju jedinicu, njihove majke i očevi su govorili – čuvaj mi dete. I zar ja trebam 109 nečije dece da zamenim za moje četiri? Ubijte ih, kao što ste ubili mnogo dece tuđe i kao što ćete i, inače, ubiti moje jer mi nikada oprostiti nećete što se borim protiv vas. A što se tiče moje predaje, srpski oficir se nikada ne predaje!“.

Izbezumljeni od besa, Bugari su njegovj ženi u sedmom mesecu trudnoće rasporili stomak, izvukli fetus i nadenuli ga nož, a deci kundacima polomili tela, pa ih sve žive zapalili u jednoj pojati. Meštani su ih kasnije sahranili zajedno.

This slideshow requires JavaScript.

„Svi zante za onu čuvenu pesmu bugarskih komita ‘Pet na nož’. Pet na nož nije petoro dece na nož, nego petoro fetusa na nož. Tako je završilo i peto silom rođeno dete Dimitrija Begovića, na nož. To četvoro dece je bačeno blizu sela Gajtan u zapaljenu pojatu, zajedno sa još živom njegovom ženom i tim fetusom gde su živi izgoreli. U grču umiranja deca su se toliko splela oko majke da su ih ljudi iz Gajtana morali sahraniti u jednu raku, da bi i u smrti ostali zajedno“, ispričao je profesor koji piše knjigu o svom pretku.

Drugi momenat je sama smrt Dimitrija Begovića početkom februara 1918.godine, kada je ustanak ugušen. Dimitrije se naime, na Radan planini gde je porodica podigla spomenik, borio do zadnjeg. Kada mu je ostao samo eksploziv, pristao je na predaju, ali oficirima. Kada su oficiri prišli detonirao je opasan eksploziv, pa su sa njim poginula i dva bugarska oficira a treći je ranjen.

Na mestu gde je poginuo, na njegovom grobu, njegova sestra Milica, koja je takođe bila sve vreme u komitama, zaklela se da će se osvetiti, a osveta se odnosila na izdajnika iz srpskog roda koji je sarađivao sa Bugarima i otkrivao položaj ustanika. Posle rata se, opasana redenicima, pištoljem i mačetom, upitila u Prokuplje gde je izdajnik iz (porodice Raonić p.n.) bio kum na svadbi. Sačekala je da mu otpevaju pesmu, poslednju u njegovom životu, prišla mu je, skinula ogrtač i izrešetala ga, a onda mu odsekla glavu. Pred ljudskim zakonima nije odgovarala, ali pred božjim izgleda jeste, jer su joj kasnije ubili oba sina, verovatno u krvnoj osveti.

Tako je porodica Begović iz plemena Kuči, čije je prezime bilo Spaić, doživela tragediju mitskih razmera. Dimitrije Begović nema direktne potomke, već one od tri brata i dve sestre.

Pre profsora Simeunovića, govorio je predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić o proboju Solunskog fronta i o Srbiji koja nastavlja da se uzdiže i napreduje, ne napuštajući slobodarske ideje, koje su u genu našeg bića.

„Sa iskrenom porukom da je mir naša krajnja težnja, ovde na Vidikovcu Slobode, kraj ovog spomenika palim borcima, simbola slobode Medveđe, stojimo zahvalni u ime stotinu generacija u Srbiji čiji je postojanje su naši preci izborili svojim životima. Jedan od njih je i Dimitrije Begović kome smo danas otkrili i osveštali ploču na ovom svetom mestu, odakle će ponosno gledati na svoju Medveđu, zajedno sa braćom Vlahović – Milinkom i Toškom. Uskoro će im se pridružiti i Ilija Pop Tone Ilić, naš proslavljeni heroj Solunskog fronta“, istakao je Arsić, nabrajajući šta je sve lokalna samouprava činila i čini na negovanju kulturno-istorijskog nasleđa.

This slideshow requires JavaScript.

Profesora istorije na Univerzitetu u Nišu docenta dr Dejan Antić je, kao i prošle godine, nadahnuto govorio o junaštvu srpske vojske tokom proboja Solunksog fronta i danu kada je Medveđa oslobođena.

„Petog oktobra Srpska konjička divizija dobila je zadatak da uputi jedan eskadron preko Vranja , Poljanice, Tupalskog visa i Medveđe i dalje prema Slišanu i Žitnom potoku, a sve u cilju bočne podrške napredovanja glavnine srpskih snaga. Treći eskadron Prve konjičke brigade 4. Konjičkog puka srpske konjičke divizije pod komandom kapatena Dušana Isakovića je 6. oktobra, krećući se teškim planinskim terenom preko Oruglice i Lipovice izbio na Tupalski vis i negde u popodnevnim časovima doneo je slobodu Medveđi. Posle trogodišnjeg ropstva i stradanja, a narod Gornje Jablanice i Toplice je puno stradao naročito u periodu slamanja Toličkog ustanka od strane bugarskih oružanih snaga, bugarskih komita i ostalih neprijateljskih trupa, dakle, posle trogodišnje patnje i stradanja, 6.oktobra 1918. godine na ulicama Medveđe, na kućama u Medveđi ponovo se zavijorila trobojka Kraljevine Srbije“, ispričao je profesor Antić.

Činu otkrivanja i osveštanja spomen ploče prisustvovali su i drugi potomci Dimitrija Begovića, ali i:  Komandant Kopnene vosjke Srbije general Milosav Simović, komandant Treće brigade general Slađan Stamenković, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, predstavnici MUP sa Tomislavom Ilićem na čelu, predstavnici BIA, načelnik Jablaničkog okruga Miloš Ćirić, načelnik Južnobačkog  okruga Milan Novaković i predsednik opštine Vlasotince Bratislav Petrović.