Stara kovanica u centru sela Svinjarica, udaljena 12 kilometara od Lebana i 32 od Leskovca, jedna je od najstarijih, ako ne i najstarija sačuvana kuća na jugu Srbije, koju održava Dejan Lazić, kao nasleđe svojih slavnih predaka.

Građena od blata, slame i drveta, bez eksera, sa velikim odžakom i ognjištem i pokrivena prastarom ćeramidom, ona je danas retki primerak istorijske i graditeljske vrednosti i svedočanstvo  življenja i opstanka srpskog naroda na ovim prostorima, bar su tako konstatovali stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša prilikom obilaska ove kuće, koja, istovremeno, krije i burnu i herojsku prošlost porodice Lazić.

„U Svinjaricu se s Kosova doselio moj čukundeda Mladen Lazić poreklom iz sela Klobukar posle jednog ustanka Srba. On je napravio tu kuću. Imao je tri brata i dve sestre o kojima se brinuo. Njegov sin Cvetko Lazić učesnik je balkanskih ratova i nosilac Miloševog ordena za hrabrost, a zaklan je od strane Bugara 1916. u Laninovcu kao komita, jer su tada neke četničke jedinice ostale da čuvaju nejač i žene dok se naša vojska povlačila preko Albanije“, priča vlasnik kuće.

Cvetkov sin i Dejanov deda Ilija je imao svega 20 dana kada mu je otac ubijen, ali je udovica, Dejanova prababa Stana uspela da očuva domaćinstvo. I ne samo to, nego i da ga uveća i da porodica dugi niz decenija bude najbogatija u selu.

„U jednom momentu baba je imala 12 slugu. Kažu da je bila hrabra i mudra, prava heroina. Imala je 20 godina kada je ostala udovica i nikada se više nije udavala“, priča unuk.

Inače, kuća ima kuhinju i dnevnu sobu, sa vratima okrenutim ka istoku i tipično srpske je arhitekture. Bondurične je konstrukcije sa ispunom od pletera, dvodelne je osnove, delom nad podrumom.

Unutrašnji ambijent je autentičan, sa očuvanim arhaičnim elementima: zemljanim podovima, drvenim tavanicama, malim prozorima sa šiber kapkom, kusaćenim vratima sa ključanikom, zidanim ognjištem, verigama, vodnikom, dolapom…

“U kući se nalazi i stolarska radionica moga dede stara 70 godina sa alatima i stolom, a u dvorištu još stariji ambar. Idealna je etno kuća za pokazivanje turistima. Pokušao sam da sa dvema turističkim organizacijama, u Lebanu i Leskovcu, razgovoram o tome, ali, nažalost, nisu bile zainteresovane”, priča Dejan Lazić iz Lebana, grafičar.

On je sa svojim ocem Gojkom decenijama držao u Lebanu krojačku radnju.

“Otac je bio u Parizu 52 puta, ja 6 puta. Tamo smo radili za poznate modne kuće. Ja se od 2006. godine bavim HTZ opremom i šivenjem narodne nošnje jer interesovanje za garderobu je slabo”, objašnjava potomak i učesnika Prvog i Drugog rata sa odličjima.

Iz ove kuće danas je oko 70 živih potomaka, rasutih po celom svetu. Pored stare, sedamdesetih godina sagrađena je i nova kuća. Pre toga svi su odrasli u jednoj sobi i jednoj kuhinji.

Selo Svinjarica, odnosno, njene šume su deo kompleksa areheološkog lokaliteta Caričin grad.

“Kada sečemo drva nalazimo delove grada od cigala, potkovice i druge predmete iz šestog veka nove ere. Zato mislim da bi svaki turista koji dođe u Caričin grad želeo da vidi i najstariju kuću na jugu Srbije”, zaključuje ovaj Lebančanin.