Žetva pšenice u Pčinjskom okrugu se polako zahuktava i ako vreme bude pogodovalo žeteocima ovaj veliki posao će biti završen do kraja ovog meseca, a kako žetva odmiče i prinosi su sve veći jer se pšenica žanje sa njiva gde su zasejane sve zastupljenije srednje rane sorte i primenjena celokupna agrotehnika.

Ovakvim prinosima kumovala je i kiša koja je pala u junu i koja je najviše pogodovala pšenici zasejanoj na smoničnom zemljištu  omogućivši bočnim bokorima da iznesu dobar rod.

Ove padavine, međutim, nisu imale veliki efekat na pšenicu zasejanu na lakšim zemljištima tako da su se bočni bokori na mnogim sortama osušili. Na biljkama je propao i list zastavičar, a bila je prisutna i fuzarioza klasa. Sve ovo je uslovilo da ove godine najbolje prinose daju domaće srednje rane i rane sorte.

Ratari jesenas sejali pšenicu i dva meseca posle optimalnog roka

Prema rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, ratari su jesenas zbog suše bili prinuđeni da pšenicu seju i dva meseca posle optimalnog roka pa je ovom kulturom zasejano samo 5.000 hektara, što je za 70% procenata manje od planiranih površina. Otuda se sada u žetvi od njive do njive beleži raznoliki prinos koji se kreće u rasponu od 2,5 do 7 tona po hektaru. Na konačne prinose pšenice pored preduzetih agrotehničkih mera i vremenskih prilika uticaće i poleganje useva gde će gubici sigurno biti veći od 1%, kao i pojava potamnelih klasova (prisustvo patogena), prisustvo septorije na listu zastavičaru što će se odraziti i na kvalitet požnjevene pšenice.

„Prinosi će se kretati u proseku od 3,8 do 4,2 tone po hektaru što je za 8 % više od prošlogodišnjeg proseka. Vlaga se kod požnjevene pšenice kreće od 12 do 14 % tako da neće morati da se suše zrna, a što se tiče hektolitara i on je dobar i kreće se od 78 do 83 kg, a primese mahsimalno do 8 %, a i vrednost proteina i glutena su solidni“, kaže Lazović Đoković.

Ona naglašava da ove godine poljoprivrednici koji su vodili računa o osnovnoj obradi zemljišta i primenili adekvatne agrotehničke mere imaju prinose i preko 7 tona po hektaru. Na ogledima domaće sorte su dale odlične rezultate dok su neke strane sorte koje imaju veliki genetski potencijal za bokorenje zbog velike suše i nedostatka vlage u zemljištu dovele do odbacivanja sekundarnih stabala i podbacile sa rodom.

„Naša poljoprivredna služba je ove godine imala dva ogledna polja pod pšenicom. Jedno smo podigli na smoničnom zemljištu, a drugo na gajnjači. Na smonici smo u predsetvenoj pripremi zemljišta primenili klasično oranje, a na gajnjači tanjiranje. U žetvi smo zabeležili za dve tone veće prinose na smonici u odnosu na gajnjaču. Na osnovu ovoga smo došli do zaključka da poljoprivrednici moraju mnogo da vode računa kako pred setvu da pripreme zemljište i da seju srednje rane sorte koje su se pokazale odlično na našem području. Kvalitet pšenice je ove godine odličan, međutim, mi nemamo razvrstavanje pšenice po kvalitetu što bi bilo veoma dobro da se to uvede jer bi to motivisalo poljoprivrednike da primenjuju sve agrotehničke mere, se ju deklarisane sorte pšenice sa kojima bi mogli da ostvare dobru zaradu“, naglašava lazović Đoković.

Proizvođači sa ostvarenim prinosom od tri tone biće na gubitku

U Pčinjskom okrugu ova godina će biti upamćena po velikim rasponima u prinosima koji su do sada zabeleženi samo kada je kvalitet pšenice bio u pitanju. Oni proizvođači koji imaju prinos do tri tone po hektaru sigurno će imati gubitak. Sadašnje cene pšenice nisu dovoljne da pokriju njihove troškove jer se radi o malim površinama koje poskupljuju proizvodnju i da bi pšenica trebalo da košta bar 21 dinar po kilogramu da bi se ostvarila zarada.

„Cena pšenice za poljoprivredne proizvođače kreće se do 19 dinara, a firme trguju po ceni od 17,30 dinara, pa ne treba očekivati veliko kolebanje cene. Na aktuelnu cenu hlebnog žita uticaće odnos ponude i potražnje. Ratari kojima je novac potreban sigurno će odmah prodati pšenicu mlinarima, a cena se kreće od 18 do 26 dinara. Najbolje bi bilo da sačekaju sa prodajom  jer će zbog pandemije i poremećaja na svetskom tržištu pšenica kasnije više vredeti. Prvog septembra stupa na snagu i Zakon o robnim berzama tako da će i to ići u korist ratarima prilikom prodaje žitrica“, poručuje na kraju Lazović Đoković.