Industrijska konoplja sve više se uzgaja u Srbiji, a u zasadima će ove godine, prvi put posle nekoliko decenija, biti više od 1.000 hektara pod konopljom.

Konoplja se nekada kod nas masovno gajila kao sirovina za odeću, papir, građevinski materijal… Zbog pooštrenih zakona, budući da u sebi, u zavisnosti od vrste, sadrži određeni nivo halucinogene supstance THC, konoplja je nestala sa njiva. Danas se, budući da donosi dobru zaradu i da je veoma zahvalna jer se od nje mogu napraviti brojni proizvodi, polako vraća, iako su zakonske regulative i dalje stroge.

Jan Privizer iz Kisača od industrijske konoplje izrađuje oko 15 proizvoda, od čaja, brašna, soka, proteina i platna, do patika od konoplje.

“Konoplja se vraća na naše njive, ali ne zbog naše strategije, nego po automatizmu, delimično zbog velikog interesovanja za konoplju u svetu, delimično zbog mistifikacije same biljke i zablude da svako može da je zasadi i lako se obogati. Ipak najvažniji razlog je što konoplja pomaže čoveku u svakom smislu”, izjavio je Privizer.

Stručnjaci kažu da se od industrijske konoplje može zaraditi. Ulaganja od 300 evra po hektaru donose prosečno četiri puta više novca nego da posadite konvencionalne kulture poput kukuruza. Uz dalju preradu zarada se samo povećava.

Kako kaže Maja Timotijević iz Udruženja „Konoplja“, po hektaru se može dobiti od 600 do 800 kilograma zrna, koje se cedi i od njega se dobija ulje, od ostataka se prave brašno i proteini. Kilogram zrna konoplje kreće se od 2 do 3 evra. Tako prihod samo od zrna može biti od 1.200 do 2.400 evra, četiri puta više od uloženog.

Ova ekološka biljka ne zahteva nikakvo prskanje hemijskim preparatima, a po količini zelene mase je izuzetna, daje više od 10 tona po hektaru. Sa jednog hektara konoplja proizvodi vlakna kao sa četiri hektara šume ili dva hektara pamuka.

Opširnije OVDE